Da li buka zbog koncerata u Botaničkoj bašti šteti biljkama i životinjama: Šta o tome kaže upravnica „Jevremovca“?

To za Danas kaže Gordana Subakov Simić, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu i upravnica Botaničke bašte, komentarišući polemiku o tome da li organizacija koncerata u prostoru „Jevremovca“ negativno utiče na biljni i životinjski svet ovog jedinstvenog prirodnog kompleksa.

Povod za polemiku bio je tekst kolumniste Danasa Marka Vidojkovića „Silovanje Botaničke bašte“ koji je zamerio upravi Botaničke bašte što je odobrila održavanje manifestacije „Garden Sessions“ čiji organizator Centar beogradskih festivala (CEBEF) „organizuju teror nad biljkama, životinjama (i ljudima koji žive kraj) Botaničke bašte“.

Profesorka Subakov napominje da se koncerti i brojne druge aktivnosti u prostoru „Jevremovca“ održavaju već dugi niz godina i da CEBEF nije jedini organizator kome se ustupa prostor.

– Botanička bašta „Jevremovac” Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ima veoma dugu i bogatu istoriju, ali i veoma veliki značaj u obrazovnom, naučnom, kulturnom i umetničkom uticaju na naše društvo u celini. Posle rekonstrukcije bašte, ovaj prostor postaje interesantan široj javnosti za različite događaje koji se organizuju samo u periodu od maja do kraja septembra – ističe Subakov Simić.

Ona podseća da je 2010. godine organizovan “Festival Supernatural”, te da se nakon rekonstrukcije staklenika sve više otvoreni prostor koristi za različite kulturne i obrazovne manifestacije, kao i za tribine i panel diskusije.

Ona ističe da korišćenje prostora u komercijalne svrhe, pa i za koncerte nije retka pojava ni u drugim botaničkim baštama širom sveta.

Na pitanje da li buka koja zbog toga nastaje šteti biljnom i životinjskom svetu nastanjenom u „Jevremovcu“, profesorka Subakov Simić odgovara da je uticaj buke na živi svet veoma kompleksno pitanje za sve koji se bave naukom bilo botaničkim, bilo zoološkim disciplinama.

– Na buku organizmi različito reaguju, a što se tiče biljnog sveta, nije dovoljno poznat uticaj buke na rastenje i razviće biljaka. Naučni podaci ukazuju da buka ne utiče na rastenje biljaka, te smatramo da kulturne manifestacije koje se organizuju u prostoru Botaničke bašte ne utiču negativno na biljni svet. Uostalom to možete i sami da proverite obilaskom bašte. Veći broj biljnih vrsta se koristi kao štit od buke i drugih vidova zagađenja, a takav primer možete uočiti i kod nas u Botaničkoj bašti, gde smo formirali zeleni pojas između našeg prostora i Bulevara despota Stefana – pojašnjava sagovornica Danasa.

Ona kaže i da je što se tiče životinja, potpuno druga situacija.

– Neke su osetljive, a najveći broj je indiferentan na buku od koncerata. Buka se meri posebnim uređajima, a jedan sistem je instaliran nedavno i kod nas u bašti, gde zainteresovana javnost na našem sajtu može naći podatke o jačini zvuka, vlažnosti, temperaturi – ističe Subakov Simić.

Napominje da Botanička bašta kao zaštićeno prirodno i kulturno dobro ima određena ograničenja koja su regulisana zakonom, ali da zbog intenzivnog saobraćaja u Takovskoj i Ulici despota Stefana, propisani maksimum dozvoljene buke često prelazi maksimalno dozvoljene vrednosti.

– Buka od koncerata u Botaničkoj bašti je pod stalnom kontrolom organizatora i u skladu je sa zakonom i uslovima koje propisuje Ministarstvo zaštite životne sredine i Grad Beograd. Takođe sve kulturne manifestacije se završavaju do 22 časa i time se poštuje zakonom propisano vreme za održavanje događaja na otvorenom u zoni stanovanja – ističe Subakov Simić.

Ona dodaje da su prema uslovima upravljanja zaštićenim područjem koje donosi Ministarstvo zaštite životne sredine i Zavod za zaštitu prirode, posetiocima dostupni pojedini delovi Botaničke bašte, a jedan od najčešće korišćenih je plato ispred staklenika.

– Želim da naglasim, da uprava Botaničke bašte redovno podnosi zahteve za dobijanje uslova za održavanje manifestacija i dobija saglasnosti za njihovo održavanje – ističe Subakov Simić.

Upitana po kojim kriterijumima se odlučuje ko će dobiti dozvolu da organizuje neki događaj u prostoru Botaničke bašte, ona kaže:

– Mi postavljamo određene uslove organizatorima koje moraju da ispune da bi dobili dozvolu. Organizatori kulturnih događaja biraju nas, a ne mi njih. Koncerti koji se organizuju u prostoru Botaničke bašte su ograničeni brojem posetilaca što je propisano uredbama koje strogo poštujemo – navodi Subakov Simić.

Na pitanje kako se finansira „Jevremovac“, koliko prihoda donosi organizacija koncerata i drugih događaja i da li bi, da toga nema Botanička bašta mogla da opstane, sagovornica Danasa ističe da se do šezdesetih godina prošlog veka „Jevremovac“ finansirao izdavanjem prostora stare parcele na Dorćolu, gde je prvobitno bila smeštena Botanička bašta.

Bespravnim oduzimanjem ove imovine, bašta je izgubila finansiranje i svedena je na preživljavanje, sve dok nije uvela naplatu ulaznica. Od tada pa do danas troškovi bašte se finansiraju delom iz sopstvenih sredstava, a Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, odnosno Ministastvo prosvete oduvek je finansiralo plate zaposlenih.

– Ministarstvo za zaštitu životne sredine finansira delom čuvarsku službu, a poslednjih godina ulaže sredstva i u obnovu biljnog fonda Botaničke bašte, kao i finansiranje pomoćnih radnika za održavanje prostora. Davanje prostora za održavanje različitih kulturnih događaja, u ovom slučaju koncerata na kojima Vi potencirate nije samo u svrhu zarade, već i povezivanju botaničke bašte kao kulturnog dobra za umetnicima, izvođačima i posetiocima – napominje Subakov Simić.

Kako dodaje, uprava, nastavnici, istraživači i saradnici doprinose razvoju Botaničke bašte i povećavaju njen ugled u svetu, jer je neodvojiv segment bašte i Institut za botaniku. Određeni deo sredstava se, kako kaže, ulaže i za unapređenje nauke i istraživačkog rada koji je sastavni deo ove institucije.

– Naravno, Botanička bašta ulaže ogromne napore, a i sredstva da nabavi nove biljne vrste kako u otvorenom prstoru, tako i u stakleniku. U poslednjih godinu dana u staklenik je uneto preko 400 novih vrsta, što je priznaćete i sami impozantan broj – ističe Subakov Simić i poručuje da “Jevremovac”nije običan park, već mesto gde se prepliću nauka, obrazovanje, kultura i umetnost blizu 150 godina u Srbiji.