Bulatović brani Šainovića

Bivši premijer SRJ Momir Bulatović izjavio je juče pred Haškim tribunalom, kao prvi svedok odbrane Nikole Šainovića, da je od leta 1998. godine Šainović na Kosovu, u ime Savezne vlade, radio na mirnom rešenju kosovske krize. Bulatović je tvrdio da je on kao savezni premijer u leto 1998. godine na Kosovo poslao Šainovića, potpredsednika Savezne vlade za međunarodne kontakte.
Tribunal sudi Šainoviću po optužnici za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima u prvih šest meseci 1999. godine. Prema tužiocima, Šainović je u Prištini bio na čelu „zajedničke komande“ MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije, kao čovek od najvećeg poverenja Slobodana Miloševića, čije je naloge sprovodio. Na početku iskaza, Bulatović je rekao da je Šainović na Kosovu zastupao političke stavove Savezne vlade, zalažući se za političko i diplomatsko rešenje kosovske krize.
„U leto 1998. situacija na Kosovu je bila veoma teška, ali smo mi znali da se oružana pobuna albanskih separatista ne može zaustaviti samo vojnim sredstvima i zato smo insistirali na političkom rešenju. Politika Savezne vlade je u najkraćem bila – nuđenje političkog rešenja koje će obezbediti ravnopravnost svih nacionalnih zajednica na Kosovu, a neće ugroziti teritorijalni integritet Srbije i SRJ“, kazao je svedok.
Prema njegovim rečima, posle uspešne antiterorističke akcije kojom su policija Srbije i VJ do oktobra 1998. godine deblokirali glavne puteve na Kosovu i razbili veće grupe OVK, Savezna skupština je, na predlog vlade i na osnovu deklaracije Jeljcin-Milošević, pozvala OEBS da uputi misiju na Kosovo. Cilj saveznih vlasti, posvedočio je Bulatović, bio je da dokažu da nisu tačne optužbe stranih medija o etničkom čišćenju i zločinima snaga bezbednosti nad Albancima, koje su dovele do pretnji NATO bombardovanjem.
„Mi smo želeli da ta misija uspe“, napomenuo je svedok, rekavši da je Šainović, kao predsednik komisije za odnose sa misijom OEBS-a, naporno radio na tome. Bulatović je u sudnici ispričao i da mu je 1996. godine, dok je kao predsednik Crne Gore boravio u poseti SAD, tadašnji zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Bila Klintona, Aleksander Veršbou u Beloj kući najavio da će na Kosovu izbiti sukobi i da će SAD u pokrajinu „poslati 50.000 vojnika, kao u BIH“.
„Meni je tada najavljeno da će dojučerašnji ‘princ iz Dejtona’ Slobodan Milošević uskoro biti proglašen krivcem za izbijanje sukoba na Kosovu… Predložili su mi i da ja promenim stranu i ogradim se od Srbije pre toga“, kazao je Bulatović, dodajući da je ponudu odbio.
Bulatović će svedočenje nastaviti danas. Zajedno sa Šainovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999. godine optuženi su i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
Svedok odbrane bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića Jovan Kojić rekao je juče pred Haškim tribunalom da u proleće 1998. tadašnji ministar srpske policije Vlajko Stojiljković nije izvestio Milutinovića o policijskoj akciji na Kosovu, iako je Milutinović to tražio. Milutinović je optužen za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima u prvih šest meseci 1999. Svedok Kojić od 1998. je kao službenik radio u Milutinovićevom kabinetu. Kojić je posvedočio da je u martu 1998. on, kao dežurni u kabinetu, obavestio Milutinovića da strane televizije izveštavaju o okršaju policije i OVK, koju je predvodio Adem Jašari, u selu Donji Prekaz. Prema međunarodnim izvorima, u tom napadu je bilo ubijeno 29 članova porodice Jašari, uključujući žene i decu.
„Predsednik Milutinović mi je sutradan rekao da nazovem ministra unutrašnjih poslova Stojiljkovića, ali se Stojiljković u naredna tri dana nije javljao na moje pozive. Milutinović je bio ljut zbog toga i napisao je Stojiljkoviću kratko pismo kojim je zatražio da on objasni šta se dogodilo tokom akcije protiv Jašarija. Odgovor Stojiljkovića nikada nije dobio“, rekao je Kojić.
Dodao je da je Stojiljković došao u Milutinovićev kabinet, ali posle mesec dana. Svedok je potvrdio da je Milutinović od 1998. učestvovao u pokušajima da se kosovska kriza reši mirnim putem i da su iz kabineta albanskim liderima više puta slati pismeni pozivi na pregovore. Odgovorio je samo jednom tadašnji politički predstavnik OVK Adem Demaći, napomenuo je Kojić.
Kojić je potvrdio da su službenici kabineta za Milutinovića sažimali izveštaje međunarodnih medija o zbivanjima na Kosovu, uključujući i tvrdnje o zločinima nad Albancima. Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Čester Stemp predočio je svedoku da su optuženi Nikola Šainović, u kritično vreme potpredsednik Savezne vlade, i Sreten Lukić, tadašnji šef policije na Kosovu, izjavili da je Milutinović bio na više sastanka na kojima su oni podnosili izveštaje o situaciji na Kosovu. Kojić je odgovorio da za te sastanke, održane izvan zgrade Predsedništva Srbije, nije znao. Kazao je da je Šainović kod Milutinovića dolazio „par puta“ i da je „sigurno bio tokom priprema za pregovore u Rambujeu“.
Tužilac Stemp je pitao svedoka da li su u Milutinovićev kabinet 1998-99 stizala pisma glavne tužiteljke Haškog tribunala Luiz Arbur, a Kojić je odgovorio da ta pisma nije video. Upitan da li je u kabinet stigla optužnica protiv Milutinovića, kazao je da su službenici optužnicu „skinuli sa Interneta“. Iskazom Kojića, Milutinovićeva odbrana završava svoj dokazni postupak u kojem su prethodno svedočili Ratko Marković i Života Ćosić.
Zajedno s Milutinovićem, Šainovićem i Lukićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon kosovskih Albanaca optuženi su i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević.