Bulgakov – pisma Staljinu

 U vreme kada je pisao ovo pismo, autor Majstora i Margarite bio je u očajnim prilikama – nije hapšen ni proteran u inostranstvo, ali su ga proglašavali antisovjetskim i reakcionarnim elementom i zabranjivali mu dela. Usledio je telefonski poziv od vrhovnog vođe lično, koji ga je upitao: „Ali zar vi zaista želite dozvolu za odlazak u inostranstvo? Nismo vam, nadam se, toliko dosadili?“

Odnos Bulgakova i Staljina bio je vrlo kompleksan – između ostalog Staljin je tražio da se zabrani Bulgakovljeva drama o užasima bratoubilačkog rata Bekstvo, ali mu se, sa druge strane, veoma dopala drama Dani Turbina, pa ju je navodno gledao čak 15 puta. Ova pritajena igra mačke i miša, koja u nekim momentima liči na svojevrsnu izopačenu bliskost, tema je knjige Bulgakov – pisma Staljinu Aleksandra Novačića koju je nedavno objavila izdavačka kuća Dobar naslov. U pitanju je svojevrsna biografska polemika izložena kroz mešavinu istorijskih činjenica i fikcije.

Dokumentovani delovi deo su građe koja je nađena nekoliko decenija nakon smrti Bulgakova kada su otvorene arhive KGB, u kojima je između ostalog pronađen i prekucan rukopis piščevog dnevnika, spaljenog 1930. Oni se prepliću sa fikcijom koja je inspirisana autorovim čuvenim delima. Dovoljno je reći da je pisac čiji „rukopisi ne gore“ u svojim knjigama govorio o ruskom društvu ogrezlom u nemoralu, korupciji, sebičnosti i pokvarenosti. Njegov najčuveniji roman, koji je u celosti objavljen tek 1989, pun je aluzija na strašnu političku pošast koja je poharala Rusiju i ima za glavnog junaka pisca koji je zatočen u duševnoj bolnici zbog nepodobnog pisanja. Smatra se da je njegova treća žena Jelena Sergejevna inspirisala lik Margarite, a da je Staljin bio inspiracija za nastanak romanesknog đavola – Volanda.