Bumbar iz bombonjere

Predsednik žirija Jovan Ćirilov, teatrolog i publicista, Bojan Munjin, pozorišni kritičar iz Hrvatske i Nenad Vuković teatrolog i profesor obrazložili su odluku da se ovogodišnja nagrada za pozorišno stvaralaštvo „Grad teatar“ dodeli Branku Cvejiću za njegov ukupan doprinos festivalu Grad teatar Budva, kako stvaralačkom saradnjom na realizaciji zajedničkih programa Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Grad-teatra, tako i glumačkim ostvarenjima na budvanskom festivalu od njegovih početaka do danas. Cvejića budvanska publika pamti po ulogama u nekim od najznačajnijih produkcija i koprodukcija Grad-teatra „Lažni car Šćepan Mali“, „Troil i Kresida“ i „Leons i Lena“ u režiji Dejana Mijača, „Hamlet“ u režiji Dušana Jovanovića, „Don Krsto“ Vide Ognjenović, „Raspava“ u režiji Aleksandrua Dariea, a ove godine dobio je ovacije za lik Simeonova – Piščika Borisa Borisoviča u „Višnjiku“, u režiji Dejana Mijača, novoj koprodukciji Grad-teatra i JDP. Široj publici, prva asocijacija na Cvejića je uloga Bumbara u kultnoj seriji „Grlom u jagode“ i česta rola mrgodnog, sumnjivog, trange-frange biznismena u drugim TV serijama. Smatra da su ga obišle brojne nagrade koje je zaslužio, iako se više od četiri decenije bavi glumom, a poslednjih desetak je i upravnik JDP-a. Za njegovog mandata, prestižno beogradsko pozorište uvršteno je u elitnu evropsku teatarsku mrežu. Njegov upravnički credo je „igrati klasike na neklasičan način“, odnosno, dati im težinu sadašnjosti.

Tvrdi da nije vlasnik partijske knjižice iako jeste simpatizer nekih političkih stranaka „koje se nude“. Za razliku od brojnih drugih njegovih kolega, relativno suptilno je sa Svetozarom Cvetkovićem podržao Borisa Tadića, a mediji su ovakav angažman DS-ovih kulturnjaka okarakterisali kao „bombonjera političare“.

Rođen je 1946. u kući operskog pevača Žarka Cvejića, pa je već kao beba puzao kroz zakulisne tajne pozorišta, a jedne večeri u garderobu njegovog oca ušli su Lorens Olivije i Vivijen Li. Ukazala mu se čast da pogleda i Tita Andronika u režiji Pitera Bruka, naredne večeri.

Rezigniran je odnosom novinara prema glumcima i pozorištu i kaže da više pažnje posvećuju boji njegovog šala nego pripremanju smislenog pitanja za glumce. Osim toga, važnije im je da uslikaju nekoga pijanog ili kako alavo jede nego da čestito prikažu neku predstavu.

Diplomirao je 1969. na FDU u Beogradu. Pripada takozvanoj generaciji beba Bojana Stupice. Kaže da „nije bezbožnik“. Oženjen je Vesnom, profesorom biohemije na Medicinskom fakultetu koja i jedina u porodici nije umetnik, ali je poštovalac umetnosti. Ima kćerku i sina koji su muzikolozi i koji su posvećeni karijeri, školuju se i unapređuju širom sveta. Tvrdi da je srećan čovek koji strasno živi.