Buniti se u dubokoj rupi

Bilo nas je oko 1.200 ispred Vlade RS i Ministarstva prosvete. Branili smo svetinju, PROFESIJU NASTAVNIKA. Pitate se ko nas napada? Razumna nedoumica. Na nju odgovara predsednica Vlade. Kaže da je neozbiljno tražiti povećanje zarada u prosveti, ali i dodaje da je za Vladu RS obrazovanje prioritet. To vam je kao u onom (pra)starom vicu: „Molim te, nemoj više da me braniš!“

Verovatno misli Vlada RS: „Eh, da su nam svi kao zdravstvo, nauka, socijala, kultura… Fini ljudi, ćute i trpe sudbu svoju kletu.“ Nakaradni platni razredi pogađaju pola miliona zaposlenih, a izašla je samo Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije … Jesmo li u hibernaciji!?!

Kada se setim kako su Slovenci lepo napravili sistem platnih razreda… U njima su svi koji rade za državu i tetkica u školi i predsednik Ustavnog suda i Republike. Svako na svom mestu.

Elem, bismo, rekosmo i sada čekamo da nas pozove (drugi napadač) Branko Ružić (Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave), da vidimo šta ćemo dalje sa grupama, razredima, zaradama, dodacima… Naravno, unapred znam da će najveći problem biti koliko su se oni trudili da nam udovolje, a mi, zločesti, pa ne razumemo. Ukoliko se pomenuti ministar koncentriše na nešto drugo, osim svog mobilnog telefona, mogao bi da se iznenadi 1. septembra jer planiramo da mu zakucamo na vrata (MDULS-a).

Čujem (nezvanično na zvaničnom sastanku) da su problem (Zakona o zaposlenima u javnim službama) neki strani konsultanti kojima je (domaće) obrazovanje zadnja rupa na svirali. Baš me čudi što stranac ne podržava našu duhovnost?!

Mada, pred nama se na kraju štrajka, aprila 2015. godine, poklonio predsednik, tada premijer Srbije! U Otvorenom pismu svim prosvetnim radnicima, ostalo je između ostalog, zapisano:

„Danas, na dan kada su sindikati doneli odluku o obustavljanju štrajka, imam obavezu, ali i čast, da svakom prosvetnom radniku, onima koji jedu taj težak i suv učiteljski, nastavnički i profesorski hleb, u ime Srbije, u ime njene dece, kažem jedno veliko hvala.“

Šta zna strani faktor kome se Aleksandar Vučić zahvaljivao?

Uaaa, strani plaćenici (a boga mi) i domaći izdajnici!

SUBOTA, 28. april

DOBRIŠA CESARIĆ „SLAP“: Komemoracija i ispraćaj na kremaciju… Svaka reč je neodgovarajuća, u trenucima kada se pitam o smislu bivstvovanja? I baš tu, u kapeli na Novom groblju, želim da se setim života, a ne smrti.

Teče i teče, teče jedan slap;

Šta u njem znači moja mala kap?

Gde jedna duga u vodi se stvara,

I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,

I moja kaplja pomaže ga tkati.

Teci, draga moja Vera! Teci dalje! Biće sve onako kako si želela i u amanet ostavila.

Nedelja, 29. april

Vlada RS, Ministarstva prosvete i državne uprave, već napali. Stop. Neka se spremi Ministarstvo rada. Stop!

Tek danas sam stigla da pročitam Nacrt Zakona o štrajku, koji u stvari zabranjuje štrajk. Standardna srpska priča. Najbolje je sve obesmisliti i pomno pratiti neki rijaliti program. Najbolje je buniti se u nekoj dubokoj rupi, da te niko ne vidi, da ne rušiš idilu. Mada, sećam se ja kako je prošao car Trojan u vezi sa tom rupom i svojim ušima… ali (valjda) to ovde nije tema…

Kako god, skoro svi smeju da obustave rad, čak i policija kada nema ratne opasnosti, ali prosveta, ne! Nema veze što Međunarodna organizacija rada u svojoj konvenciji (koju smo kao prihvatili), lepo kaže šta o tome misli, koje su esencijalne delatnosti i ko sme, a ko ne sme… Koga je briga za svet i kako tamo stvari stoje? Ove na vlasti, sigurno nije. Ima da se pokaže prosvetnim radnicima čija nana crnu vunu prede!

Ispade da je prosveta delatnost čiji prestanak rada bi ugrozio život, bezbednost i zdravlje stanovništva! Evo konačne potvrde koliko smo mi za državu bitni! Lepo nama stalno to priča predsednica Vlade RS! Pitam se samo, zašto mi posle ovog saznanja nije lakše?

Daje se na znanje, ima da se zabrani štrajk srpskim učiteljima zato što najupornije štrajkuju za svoja prava! Valjda se tako razmišljalo kod predlagača ovog zakona, to jest u Ministarstvu rada.

Sve su do sada pokušali, izvrgavali su nas ruglu, vređali, uzimali nam dnevnice, a sada su smislili da otpuštaju i valjda apse…

Ipak, ne brinem se ja za nas. Žilava smo mi sorta. Nije prvi put da smo ovoliko (ne)važni kada to državi odgovara.

U zavisnosti od emisije koja se emituje, u Srbiji je ujutru prioritet školstvo, oko podne zdravstvo, predveče je to vojska, a negde oko drugog dnevnika, to može biti socijalna zaštita, kultura ili sport. Zavisi od dana, meseca i brzine vetra. Što se tiče Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, od danas se spremamo za javne rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Ovaj predlog će se razmatrati od 8. do 10. maja. Kakvi štrajkovi, takvo i interesovanje države za javne rasprave. Kako i sami predstavnici vlasti kažu, dok ne prođe, takvu-kakvu, uglavnom kilavu, javnu raspravu, nijedan zakon ne može pred Vladu. To objašnjava koliko patimo od forme, a beži nam suština.

Liberalni kapitalizam je razjapio čeljusti. Vasionska crna rupa preti da nas proguta. Kad bi mogao PR da poništi realan život, ovde bi sve bilo medić i mlekce…

PONEDELJAK, 30. april

Mi žene imamo neviđenu privilegiju. Može nam se da rodimo muškarca svog života! I eto, sada se kupuje odelo za veliku maturu.

Imala sam svoje matursko veče, istina u prošlom milenijumu. Onda sam izvela pet generacija učenika. Nakon toga sam gostovala na nekoliko maturskih večeri svojih đaka. Ovo mi je cirka deseto matursko, a ipak unikatno, materinsko.

Valjda su ocene skoro zaključene, pa mogu da se zahvalim svim znanim i neznanim koleginicama i kolegama iz Šeste beogradske gimnazije.

Hvala vam što niste popustili i onda kada ste se umorili.

Hvala vam što ste sa mnom nadgledali lude godine.

Hvala vam što ste mi pomogli. Hvala vam što on misli da njemu nikada niste, shvatiće… uvek shvate.

Idemo dalje, svako za svojim poslom.

Sa odelom će ići teže. Pantalone su ili kratke ili široke…

UTORAK, 1. maj

Očekivalo bi se da sam danas na nekom sindikalnom protestu, ali nisam. To sam završila 25. aprila.

Ili da negde vrtim prasence ili jagnješce? Ne, u meni danas nema te vrste hedonizma.

Oni koji protestuju samo na ovaj dan, izašli su i danas. Bilo je i uhapšenih, to im je osvetlalo obraz. Verbalni delikt se vratio. Čudno, imam utisak da nije ni odlazio.

Kod podizanja svesti u Srba, sindikat je mnogo podbacio. Premnogo nas je koštao nacionalni karakter oslikan sa: „Ćuti, uvek može gore!“ U okruženju, kada pomisle da su ugroženi, đipi desetine, stotine hiljada ljudi. A ovde? Ovde 1.200. Ipak, to je 1.200 iskri, ugljevlje još nije ugašeno.

Ovaj dan ću provesti u svojoj kući u Smederevskoj Palanci.

Prazna je i to će biti moj osnovni utisak danas.

SREDA, 2. maj

Nažalost, imala sam više vremena da obratim pažnju na izgovor naših spikerki i novinarki. Kuku meni i do boga moga, u šta se to pretvorilo!?! Akcenti kod ličnih imena i složenica sulude su jezičke egzibicije. Da li je sada moderno što više ukaljati lepi nam jezik nasušni? Što više ga izobličiti? Što više približiti engleskom? Svi čuvaju svoje jezičko blago, ponose se njime, a mi!? Ovde čak i ne govorim o pravopisu, sve više nepismenih Srba.

Stidim se koliko se brzo odričemo nečega što jeste naša suština, a jezik je baš to!

ČETVRTAK, 3. maj

Član sam novog saziva Nacionalnog prosvetnog saveta. Mnoge su mu ingerencije uzete novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sastanak tek treći (meni drugi) i još uvek nemam jasan utisak da li ćemo moći da uradimo nešto od nacionalnog značaja.

Ovo su zaostali poslovi… Dugo je trajalo formiranje. Uvek je teže napraviti nego narušiti. Odrasli smo i sve nam je jasno. Zanimljivo je da svaki ministar prosvete posegne za promenom krovnog (ili bazičnog) zakona. Nije ni Šarčević odoleo. Sada ne odgovara više nikom, osim svom šefu, Vladi RS. Ideja je bila da nešto od predloga NPS-a bude obavezujuće, ali, avaj! Neće to Mladen. Zna on bolje od svih gde u prosveti škripi. Čak i da je tako, samo je čovek, greši i grešiće. Zato nije dobro kada nikome (osim, gore pomenutom šefu) ne odgovara. Premnogo kaskamo. Presporo se vozimo. Decenijama nigde nismo stigli. Odoše nam svi naučnici i studenti i sportisti… Na vrisak roditelja (u filmu) „Nemoj da zovem decu! Decoooo!“, ovde uskoro neće imati ko da pritrči…

Ipak, kada dođete u palatu zvanu „Srbija“, na Novom Beogradu, ne ostavlja vas na miru jedan drugi utisak, stvarno je onaj Josip Broz znao da uživa!

Autorka je profesorka književnosti, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije