Foto: bunjevci.net (screenshot)„Bunjevačke novine“ koje izlaze zahvaljujući Novinsko izdavačkoj ustanovi „Bunjevački informativni centar“, obeležile su svoj jubilej – izlazak 200. broja ovog lista.
Novine izlaze od jula 2005. godine, nakon što je Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine osnovao Novinsko izdavačku ustanovu „Bunjevački informativni centar“, rekao je njen direktor Boris Bajić.
“Trudimo se da novine po kvalitetu i sadržaju budu što bolje. Uz podršku Saveta, velika podrška u smislu sufinasiranja nam je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama“, navodi Bajić.
Urednik „Bunjevačkih novina“ Nikola Stantić kazao je da svako ko uzme ove novine u ruke mora naći nešto zanimljivo u njima.
„U našim novinama svakako imamo teme koje su specifične za Bunjevce, koji prate dešavanja u okviru zajednice, prate rad Saveta i udruženja, pišu o kulturi i tradiciji Bunjevaca, ali su tu i druge teme koje su zanimljive za sve, od politike, preko društvenih tema, zdravstva, zabave, sporta. Od novembra je povećan i broj strana, kako bi se otvorio dodatni prostor za mlade“, rekao je Stantić.
Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Suzana Kujundžić Ostojić, navela je da je reč o mesečniku, koji iza sebe ima 200 meseci informisanja, prateći dešavanja i život bunjevačke zajednice.
„Kada god radimo bilo koje istraživanje, kada god tražimo bilo kakve informacije, prvo se uhvatimo ukoričenih godišnjaka ’Bunjevačkih novina’. Ne treba zaboraviti da su ove novine nastavak ’Bunjevačko-šokačkih novina’ Ivana Antunovića, ali i list koji je imao veliki uticaj na proces standardizacije bunjevačkog jezika“, podseća Kujundžić Ostojić.
Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca (SBB), Mirko Bajić, rekao je da je ova zajednica uvek bila svesna da je informisanje kamen temeljac opstanka nacionalne zajednice i identiteta.
„Toga smo se držali, a ovoga ne bi bilo da nismo svi zajedno radili. Zadovoljan sam što danas imamo jedan sjajan kolektiv, ne velik, spram sredstava koja imamo, na svu sreću, uz podršku pokrajine i pomoći lokalne samouprave“, ocenio je Bajić.
Prema rečima sekretarke Sekretarijata za društvene delatnosti grada Subotice, Jasmine Stevanović, nije mnogo subotičkih medija koji imaju ovakav kontinuitet u radu.
„Rad koji traje 200 meseci obeležilo je informisanje, ne samo Bunjevaca, nego svih građana, tu je začetak standardizacije bunjevačkog jezika, negovanje kulture, tradicije i jezika, što je temelj istorije jednog naroda, i pobeda, jer je bunjevački postao četvrti jezik u službenoj upotrebi u Subotici. To je pobeda svih nas koji živimo u ovom gradu i koji znamo koliko različitost spaja“, smatra Stevanović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
