Bura u Ružićevom resoru: Ko se sve buni i zbog čega?

Vaspitači, nastavnici, zaposleni i učeničkom i studentskom standardu, naučnici…svi su oni nezadovoljni platama i što ih je država zaboravila kada je kapom i šakom delila solidarnu pomoć, a svaku od pomenutih oblasti tište i drugi problemi, na koje ukazuju dugi niz godina.

Iako svi dolaze „pod prozor“ Ministarstva prosvete, prava adresa kojoj se obraćaju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pošto se, kako kažu, on pita za sve. To je ujedno i odgovor čemu protesti uoči izbora, kad je Vlada u tehničkom mandatu.

Utisak je da vlast nezadovoljstvo u resoru obrazovanja i nauke ne brine previše. Naruku im ide to što su protesti jednodnevni, često u dane vikenda, što nema obustave rada, a čak i štrajk koji je u četvrtak održao jedan od sindikata prosvetnih radnika u delu škola, sveo se sa skaćenje časova na 30 minuta.

Drugi razlog zbog kojeg i resorni ministar i vladajuća stranka mogu da se osećaju komotno je činjenica da su lideri sindikata obrazovanja podeljeni i posvađani, pa su njihove razmirice u medijima dobile više prostora od onoga za šta se bore.

Ko se sve i zbog čega buni?

(NE)VIDLJIVO PREDŠKOLSTVO

Najveći sindikat zaposlenih u predškolskim ustanovama – Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja godinama unazad ukazuje na probleme niskih plata, neredovnih isplata zarada u nekim lokalnim samoupravama, prebukiranih grupa i upisa preko norme čime se veštački smanjuju liste čekanja.

U nekim lokalnim samoupravama i dalje ne žele da priznaju doškolovanom kadru pripadajući koeficijent.

Sve su to zahtevi koje je sindikat izneo na protestu 14. februara, a koje će ponoviti 20. marta, za kada je zakazan novi skup i šetnja do Vlade i Ministarstva prosvete.

Povećanje cene rada za 15 odsto i isplata solidarne pomoći, takođe su na spisku zahteva.

– Za donekle dostojanstven život naših radnika potrebno je pet milijardi dinara godišnje, koliko treba da bi se uredba korigovara. Najviša zarada u predškolstvu koju imaju vaspitači sa visokom stručnom spremom je 66.000 dinara, što je ispod prosečne plate zaposlenih sa istim stepenom stručnosti u školama. Ukoliko bi se uredba izmenila njima bi plata porasla na 70.000 dinara – rekla je za Danas Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Ona ističe da su najveća povećanja tražena za kuvare i vozače, koji u drugim delatnostima imaju mnogo veće plate, pa ih je sve teže zadržati u predškolskim ustanovama.

Prema predlogu sindikata, plata kuvara sa četvrtim stepenom stručnosti bi sa 31.000 porasla na 48.000 dinara, a sa petim stepenom sa 40.000 na 51.000 dinara, dok bi vozač zarađivao 48.000, a sada prima 34.000 dinara.

Loš materijalni položaj zaposlenih u predškolstvu Bosiljka Jovanović ilustruje podatkom da su svi do koeficijenta devet – na minimalcu.

ŠTA (OPET) HOĆE PROSVETNI RADNICI?

Ovom rečenicom i sami predstavnici sindikata često počinju svoja obraćanja na protestima, želeći da ukažu da godinama ponavljaju manje-više slične zahteve na koje je država do danas ostala nema.

Iako nastupaju odvojeno, njihov prvi i osnovni zahtev je uvođenje platnih razreda, ali kako od toga nema ništa do 2025, prosvetari traže dodatno povećanje plata do kraja godine.

Na inicijativu Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ 12. marta je održan protest, koji su podržali Sindikat obrazovanja Srbije i deo članova Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Oni traže povećanje cene rada za 15 odsto, isplatu solidarne pomoći od 20.000 dinara za sve zaposlene od predškolskog do visokog obrazovanja, regres i topli obrok i zaključivanje aneksa Posebnog kolektivnog ugovora.

Te zahteve ponoviće i na protestu koji je zakazan za 26. mart, s tim što će ovog puta organizator biti Sindikat obrazovanja Srbije.

Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika na ulici su bili u četvrtak, u školama su časove držali po 30 minuta, a tako će, kažu, biti i 21. marta, pa potom i 31. marta, kada su planirani protesti širom Srbije.

Povećanje plata za 12 odsto, isplata prve trećine zaostalih dugovanja u iznosu od 20.000 dinara do kraja godine, smanjenje broja učenika u odeljenju, te  povlačenje spornih zakonskih rešenja o plaćanju prekonormnog rada i formiranju kombinovanih odeljenja od petog do osmog razreda, neki su od Unijinih zahteva.

ZABORAVLJENI NAUČNICI

Naučnici su na ulici bili 28. februara i 15. marta, tražeći jednake plate za jednak rad i siguran posao za sve istraživače.

Uoči februarskog protesta resorno ministarstvo je donelo Program institucionalnog finansiranja, čija implementacija treba da obezbedi da instituti, fakulteti i inovacioni centri sklope nove ugovore o radu sa mladim istraživačima, koji bi im garantovali stalan posao tokom trajanja njihovih zvanja.

Do sada još nijedan ugovor po pomenutom programu nije potpisan.

Što se tiče zahteva za ujednačavanje zarada, on nije ispunjen jer je država rekla da nema para.

Predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović je istakla za Danas da su juče biti na pregovorima u Vladi, ali da konkretnu ponudu nisu dobili.

Za četvrtak, 24. mart je zakazana sednica republičkog odbora Sindikata na kome će biti doneta odluka o narednim koracima.

Komentarišuči izjavu ministra Ružića da su plate naučnika u rasponu od 70.000 do 100.000, ona kaže da pretpostavlja da je ministar uzeo aproksimativne iznose.

– To su zarade koje se kreću u sadašnjoj kategoriji A4. Istraživač pripravnik sa povećanjem od sedam dosto ima platu 74.000, a naučni savetnik u istoj toj kategoriji 111.000. Razlika u platama u okviru istog zvanja sada ide i do 60.000 u neto iznosu na mesečnom nivou. U okviru istog instituta šest naučnih savetnika može da ima šest različitih neto plata koje se dobijaju iz budžeta – navodi Jovović.

Ona kaže da Sindikat nauke ne organizuje sezonske, niti proteste u predvečerje izbora, što tvrdi ministar, već se godinama, u kontinitetu bori za rešavanje problema.

– To što se ministar sada pred izbore setio da u resoru ima naučnike pa nas vidi kao sezonske je njegova percepcija stanja – poručuje Jovović.