Naoružan harizmatičnim osmehom, GPS uređajem, poverenjem u ljude i spremnošću za nova iskustva i poznanstva, sa kaubojskim šeširom na glavi, Nikolas Landais, dvadesetšestogodišnji Francuz ovog je novembra na svom putešestviju Evropom došao i do Donjeg Milanovca. Bolje rečeno doplovio, jer je u ovu dunavsku varoš stigao ne turističkim kruzerom, većkanuom koji je kupio u Zagrebu.
– Do Zagreba sam putovao tri meseca. Toliko mi je vremena bilo potrebno da pešice pređem 2.000 kilometara od Francuske iz koje sam krenuo, do Hrvatske. Onda mi se u Zagrebu učinilo zgodnim da put dalje nastavim Savom, pa posle Dunavom, pa sam kupio kanu kojim sam do Beograda plovio tri nedelje – priča ovaj student biznisa i radnik u službi reklamacija prodavnice bele tehnike iz Saintesa, na stotinak kilometara od Bordoa.
– Nemam ženu, nemam decu, nemam kredita, štedeo sam za ovo putovanje i u njemu uživam. Ne znam šta sve mogu da vidim na ovom svom putovanju, ali i to ima svoju draž- kaže Nikolas koji dnevno prelazi tridesetak kilometara, pod uslovom da nema vetra i talasa, zbog kojih je, na primer, proveo pet dana u obližnjem Golupcu. Neplanirano zadržavanje mu nije mnogo zasmetalo, jer je imao više vremena da se druži i upoznaje ovdašnje ljude.
– Ljudi u Srbiji su veoma ljubazni. Zaustavljaju me, pozivaju da im se pridružim, dele sa mnom hranu, dobijam čak i poklone od ljudi koje vidim prvi put u životu – kaže Nikolas pokazujući ponosno nožvojske SAD koji mu je poklonio dunavski alas. – Nisam se posebno pripremao za ovo putovanje, jednostavno sam rešio da krenem i o tome obavestio roditelje i prijatelje. I krenuo. Ne smeta mi što sam sam. U stvari, ja volim da budem sam jer sam slobodan da radim šta i kada hoću. Možda je ponekad teško, ali je avantura sjajna. Nema razloga ni za strah. Prvo, zato što su ljudi predusretljivi, a drugo jer se uzdam u svoj GPS uređaj – objašnjava naš sagovornik koji noćobično provede u svom šatoru na obali reke kojom putuje, a povremeno sebe časti hotelskim smeštajem. Svakodnevno u dnevnik koji vodi upisuje pređene kilometre, utiske, poznanstva.
– Lepe su žene u Srbiji, ali iskreno, pa svuda su žene lepe. Ovde je dobra, ukusna hrana, a najviše od svega mi se sviđa burek sa mesom – kaže Nikolas Landais. Na put prema Crnom moru i Ukrajini koja je jedno od mogućih krajnjih odredišta, Nikolas Landais krenuo je posle jednog popodneva i noći provedene u Donjem Milanovcu. Pre nego što je seo u kanu, u lokalnoj buregdžinici je doručkovao. Burek s mesom, naravno.
Razgovorni srpsko-hrvatski rečnik
Kaže, možda će i napisati knjigu kada se sa ovog putovanja vrati kući. U ovom se dnevniku našlo mesta i za priručni rečnik srpsko-hrvatskog jezika gde se pored onog klasičnog hvala, dobar dan, drago mi je što smo se upoznali, molim vas jedan hleb, našlo mesta i za pitanje želiš li da se udaš za mene?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
