Foto: Ekološki frontBurno je protekla današnja rasprava o uticaju mosta u produžetku Bulevara Evrope na životnu sredinu, u kojoj su sa jedne strane učestvovali novosadski aktivisti i deo stručne javnosti, a sa druge autori studije iz firme „MHM-Projekt“ u sali Skupštine grada Novog Sada.
Autori studije najčešće su ponavljali da je sve po zakonu, a na deo pitanja okupljenih građana odgovarali su i kako prosto nisu adresa za njih.
Pre početka same prezentacije, kako bi istakli šta se sve dešavalo na priobalju Duvana poslednjih godinu dana, aktivisti Šodroš surviver kampa su u salu ušli vezanih ruku i sa povezima oko usta.
Primedbe koje su nevladine organizacije, aktivisti i stručnjaci podneli odnose se pre svega na činjenice da je studija kasno urađena, jer je 70 stabala već posečeno, kako bi krenula izgradanja privremenog mosta za koji nisu bile potrebne ovakve slične studije.
Sečeno je bez dozvola, u vreme kada se ptice gnjezde i kada su bilo kakvi radovi strogo zabranjeni.
Primedbe idu i na račun same studije, jer joj fali ključnih informacija, odnosno u nedostatku istih samo je napomenuto da one „nisu poznate“. Tako u tekst Studije nisu uključeni georeferencirani dokazi o prisustvu 213 strogo zaštićenih vrsta.
Tako je studija previše bazirana na pretpostavkama, a pojedini aktivisti istakli su da firma koja je autor studije nema niti jednog biologa i hidriloga.
Sem što je rasprava između građana i autora studije bila burna, temperatura se podigla i kada su počeli da se javljaju ljudi iz prvih redova, navodno građani iz Sremske Kamenice, koji su deklamovali sličnu priču kako im je taj most potreban.
Nije trebalo više od nekoliko minuta da ih aktivisti optuže kako su zapravo članovi Srpske napredne stranke koji su došli da oduzimaju vreme ljudima koje ovaj most zaista zanima, kao i da niko nije protiv mosta, nego načina i mesta na kojem se gradi.
Rasprava je trajala dva sata i završena je u 10 časova. Ako deo predloga bude usvojen, autori studije će izaći sa novom verzijom.
Nina Ciganović iz Ekološkog fronta čiji su aktivisti podneli primedbu na 13 strana, kaže da je sednica bila mučna, ali i komična.
„Njihov je jedini zadatak da ubeđuju građane kako nije istina ono što mi govorimo. Sednica je bila burna od početka i nekako je naglo prekinuta. Studija je urađena traljavo. Nisu čak popisane ni katastarske parcele gde je bila seča drveća. Podaci koje koriste su zastareli. Primera, izveštaji o kvalitetu vazduha koji koriste su iz 2018. i 2020. godine, potpuno ignorišući izveštaj iz 2021. godine u kom piše da je vazduh u Novom Sadu zagađen. Merenja kvaliteta vazduha uzeti su sa samo jedne, limanske stanice, koja ne meri zagađenje već godinama“, rekla je Ciganović.
Kako dodaje, autori studije konstantno koriste reč „obilaznica“ iako most nije nikakva obilaznica. U studiji se koriste i zastareli podaci iz popisa 2011. godine.
Ističe, da po Uredbi o kategorizaciji državnih puteva, put IIa reda broj 111 je Odžaci – Ratkovo – Silbaš – Bački Petrovac – Rumenka – Novi Sad.
„To je kraj. Nema dalje, nema mosta. Dakle, most nije deo obilaznice, ona ne postoji nigde u zvaničnoj dokumentaciji. Katastrofalno je i što su u prezentaciji upotrebili rendere kineske CRBC na kojoj su Šodroš i Kamenička ada zeleni da zeleniji ne mogu biti i na kojima se ne vidi kako taj deo koji je posečen zapravo izgleda“, izjavila je Ciganović.
Na strani 32 navodi se da uređenje pristupa i saobraćajnih puteva spada u domen organizacije i tehnologije građenja i predmet je posebnog elaborata koji nije bio dostupan u vreme izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Ovakav pristup poznat je, kako kaže Ciganović, kao „salami slicing“ i ima za cilj da „isecka“ projekat na manje delove kako bi se sakrio njegov kumulativni uticaj na životnu sredinu.
„I sami izrađivači navode da reka Dunav predstavlja međunarodni ekološki koridor, i da je dom mnogim vrstama ribe, ali nigde niste naveli da bi most mogao da ugrozi značajno mrestilište riba koje se nalazi na Šodrošu i Dunavcu i da je neophodno tokom i nakon gradnje mosta omogućiti nesmetan ulazak i izlazak ribe iz Dunavca u Dunav. I obrnuto, a to jeste jedna od najopasnijih negativnih posledica po ovo područje“, zaključila je ona.
Ana Ferik Ivanovič predsednica Društva arhitekata Novog Sada kaže da nažalost nije dobila odgovore na svoja pitanja. Autori studije su rekli da će uneti sve sugestije i zahteve, ali za to je sada smatra već kasno, stabla su posečena.
„Postavila sam pitanje zašto niko nije pronašao neko rešenje za izgradnju pripremnog mosta u kom se stabla ne bi morala rušiti. Da se gradi sa barži, kao što su građeni svi drugi mostovi u Novom Sadu. Oni su rekli da tu opciju nisu ni razmatrali. Odnosno od Kineza smo dobili i projektat i izvođače i kredit, samo fali da su nam dali još i građevinsku dozvolu. Što više oni potroše betona mi ćemo morati više da im platimo“, rekla je Ferik Ivanovič.
Kako dodaje, kao drugo pitanje zanimalo ju je zašto se analize uticaja na životnu sredinu rade parcijalno. Jedna za pripremni most, druga za pravi, treća za marinu i četvrta za vijadukt.
„Kada se gledaju odvojeno, možda deluje da i nemaju tako loš uticaj na prirodu, ali kada se uzme celokupan kontekst, odnosno onako kako će to i izgledati na kraju, jasno je da će svi ovi projekti veoma uticati na taj deo Dunava“, nastavila je predsednica DaNS-a.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
