Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš izjasnili su se juče za mirno rešenje sukoba sa Iranom oko atomskog programa ove zemlje. Posle razgovora u dvorcu Mezeburg nedaleko od Berlina, kancelarka i američki predsednik istovremeno su zapretili Teheranu daljim sankcijama ukoliko ne bude obustavljen program obogaćivanja uranijuma.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš izjasnili su se juče za mirno rešenje sukoba sa Iranom oko atomskog programa ove zemlje. Posle razgovora u dvorcu Mezeburg nedaleko od Berlina, kancelarka i američki predsednik istovremeno su zapretili Teheranu daljim sankcijama ukoliko ne bude obustavljen program obogaćivanja uranijuma.
Angela Merkel je ocenila da je dosadašnji pritisak na Teheran već pokazao dejstvo i da bi „pre novih sankcija trebalo da se iskoriste već zavedene mere“. Buš je rukovodstvo u Teheranu pozvao da promeni stav i istakao da Iran „može da izađe iz izolacije ako obustavi aktivnosti oko obogaćivanja uranijuma“.
Dodao je da je „iranski narod zaslužio nešto bolje nego da bude izolovan od čitavog sveta“. Naglašavajući da ni dalje sankcije ne mogu da se isključe, kancelarka Merkel je istakla da o njima treba da se razgovara u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i da bi u režim sankcija trebalo da budu uključene Rusija i Kina. Američki predsednik je ukazao na to da su SAD doduše zainteresovane za diplomatsko rešenje, ali je, imajući u vidu moguću vojnu intervenciju, rekao da su „sve opcije i dalje na stolu“.
Posle razgovora sa kancelarkom, Buš je ponovio poznate ocene o ratu u Iraku ističući da se ne kaje zbog odluke o otpočinjanju te intervencije. „Uopšte mi zbog toga nije žao. Sadam Husein više nije na vlasti, svet je sigurniji“, glasila je Bušova procena. Dodao je da doduše „ne voli rat“, ali da je odluka o invaziji Iraka 2003. bila ispravna.
Sa Merkelovom će se Buš sastati još jednom, tokom samita sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8) početkom jula u Japanu. Odbijanje Nemačke u vreme bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da učestvuje u ratu u Iraku bilo je povod za najdublju posleratnu krizu u odnosima Berlina i Vašingtona. Juče objavljeno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 77 odsto Nemaca smatra da je Buš bio loš predsednik, a samo 14 odsto ocenjuje da je dobro radio svoj posao. No, kritičan stav prema Bušu nije poremetio nemačke simpatije za Amerikance – 77 odsto Nemaca smatra taj narod simpatičnim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari