Buš ponudio svoj prvi ustupak

Nekoliko sati pre nego što je Predstavnički dom odobrio novi plan o finansiranju samo do sredine leta, predsednik Džordž Buš je ponudio svoj prvi ustupak kako bi se rešio ćorsokaka nastalog zbog troškova rata, čime je priznao da je bio izložen pojačanom pritisku iz redova njegove partije i javnosti. Prema novom planu svako dalje finansiranje preko ovog roka zavisiće od događaja u Iraku.
Posle kratkih razgovora u Pentagonu Buš je izjavio da je naložio Džošui Boltenu, šefa osoblja Bele kuće, kako da postigne „zajedničku osnovu“ s poslanicima dveju partija povodom postavljanja čvrstih ciljeva ili referentnih tačaka za napredak u Iraku. Buš je prethodno ukazao da je tražio 95 milijardi dolara za vojsku bez uslova.
Buš je ponovo zapretio vetom na plan Predstavničkog doma za koji je u četvrtak uveče glasalo 205 od ukupno 221 poslanika u tom domu američkog Kongresa. Plan traži od Buša da pristane na balansirano rukovođenje novcem za Irak u naredna dva meseca. Međutim, lideri Kongresa kažu da je plan možda nikada neće doći do Bušovog stola jer će Senat verovatno preduzeti neki drugačiji pristup.
Pre glasanja u četvrtak, demokrate u Predstavničkom domu izrazile su svoje protivljenje nastavku rata kada je 169 poslanika glasalo za odvojeni plan koji bi zahtevao početak povlačenje američkih trupa za 90 dana, dok bi sve trupe bile povučene za šest meseci. Dvojica republikanaca saglasila su se sa naporima demokrata, ali odvojeni plan nije prošao jer je za njega glasao 171 poslanik od ukupno 255.
Plan koji je izglasan u Predstavničkom domu privukao je i veću podršku nego što se predviđalo. Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi bila je među onima koji su glasali za taj predlog. Ukupno 59 demokrata, uključujući i lidera većine Stenlija Hojera iz Merilenda, glasali su protiv predloga zajedno sa 196 republikanaca.
Zakon odobren u Predstavničkom domu obezbediće ukupno 42.8 milijardi dolara zajedno sa oko 30 milijardi dolara direktne ratne pomoći za naredna dva meseca. Od predsednika se zahteva da do 13. jula podnese izveštaj o tome koliko je iračka vlada postigla u izgradnji svoje vojske i u postizanju političkog jedinstva. Kongres bi potom drugi put glasao o tome da li administraciji da odobre preostali novac od 50 milijardi dolara za nastavak operacija u Iraku do 30. septembra, ili da smanje finansijska sredstva. „Nema više“, izjavio je Hojer koji je podržao plan. „Nema više blanko čekova“.
Demokrate su pozdravile spremnost predsednika da odobri pregovore o referentnim tačkama, ali su izjavili da neuspeh Iraka da se suoči s glavnim ciljevima mora biti kažnjen.