Buš poručio da Rusija nije pretnja za Evropu

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u nemačkom gradu Hajligendamu na obali Baltičkog mora, gde je sinoć počeo samit G8, da Rusija nije pretnja za Evropu, iako je Moskva upozorila da će svoje rakete usmeriti ka evropskim ciljevima. „Rusija neće napasti Evropu. Rusija nije neprijatelj. Nema potrebe za vojnim odgovorom pošto nismo u ratu s Rusijom. Rusija nije pretnja“, rekao je američki predsednik. O sastanku koji će tokom samita imati s Putinom, Buš je rekao da će se truditi da razgovori ne budu napeti.

Češku ministarku čeka kritika u parlamentu

Prag – Češku ministarku odbrane Vlastu Parkanovu čeka neprijatno „ribanje“ u parlamentu zbog pesmice „Dobar dan, zastavo zvezda i pruga“ koju je u utorak u Pragu poklonila američkom predsedniku Džordžu Bušu. Poslanici su odlučili da će morati da im otpeva tekst i objasni kako joj je uopšte palo na pamet da Buša dočekuje na isti servilan način kao što su se u totalitarno doba dočekivali sovjetski zvaničnici. Ona je novim tekstom, ali u sličnom duhu, opremila i snimila stari komunistički hvalospev sovjetskim kosmonautima. Zbog pesmice „Dobar dan, majore Gagarine“ iz 1961. u verziji Parkanove, hvalospevu budućem radaru američkog antiraketnog štita koji Vašington namerava da postavi u Češkoj, kako danas složno konstatuju i mediji i poslanici, Češkoj se smeje ceo svet. „To je rektalni alpinizam“, vrlo oštro je reagovao lider opozicije, bivši socijaldemokratski premijer Jirži Paroubek, poslanici vladajuće koalicije mahom su se pretvarali da pesmu nisu čuli, a sama Parkanova je pobegla od novinara u kuloare Poslaničkog doma.

Američki presednik Džordž Buš i nemački kancelar Angela Merkel dali su juče, na odvojenom sastanku pre početka samita, optimistične komentare povodom perspektive za postizanje sporazuma o klimatskim promenama na godišnjem samitu G8 u Nemačkoj

Policija rasteruje demonstrante vodenim topovima i suzavcem

Berlin – Policija je juče, nekoliko kilometara od Hajligendama, vodenim topovima i suzavcem počela da rasteruje demonstrante, protivnike globalizacije koji su se neočekivano približili mestu održavanja skupa. Demonstranti su se, koristeći šumske puteve, približili žičanoj ogradi oko Hajligendama, dok je druga grupa blokirala jedan od prilaznih puteva. Policija je saopštila da su demonstranti blokirali autoput A-19 kojim delegacije zemalja učesnica samita treba da se s aerodroma Rostok prevezu do Hajligendama. Protivnici globalizacije su, kako prenose nemački mediji, blokirali i mali turistički voz koji tokom trajanja samita do pres centra prevozi akreditovane novinare. Među oko 6.000 mirnih demonstranata umešao se i veliki broj maskiranih i militantnih pripadnika tzv. autonomnih grupa. Policija prati zbivanja oko Hajligendama i iz nekoliko helikoptera.

Pored izrazito spornih tema – zaštita klime i postavljanje američkog antiraketnog sistema u Istočnoj Evropi kojem se protivi Moskva, učesnici samita razgovaraće i o politici prema Africi, kontroli „hedž“ fondova i zaštiti robnih marki, pre svega lekova i intelektualne svojine.
Merkelova je učinila sve kako bi isturila ovu temu u prvi plan, imajući u vidu ozbiljne prepirke SAD i Rusije povodom razmeštanja raketnih štitova u Istočnoj Evropi. U autorskom tekstu za dnevnik Tages špigel Merkelova je istakla želju učesnika samita da „globalizaciji daju ljudsko lice“.
Buš se još, pre početka samita, odvojeno sastao s japanskim premijerom Šinzom Abeom, a Merkelova s liderima Italije, Francuske i Rusije. „Postoji mnogo toga zajedničkog, ali postoje i neslaganja“, izjavio je Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli.
Nemačka, domaćin samita, vrši pritisak na specifičnim metama za smanjenje emisije ugljen-dioksida, uverena da to uzrokuje globalno zagrevanje. Merkelova je predložila „trostepene“ mete, prema kojima bi bilo dozvoljeno povećanje globalnih temperatura za ne više od dva stepena Celzijusa.
Džulijan Smit, direktor evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, ukazao je da će samit proizvesti ljubazne razgovore o prirodi ovog problema. Čarls Kupčan, direktor evropskih studija u Centru za inostrane odnose, nazvao je Bušovo klimatsko saopštenje pre samita više palijativom za Evropljane nego ozbiljnim korakom napred“. „Teško mi je da poverujem da je Buš na samom kraju mandata potpisao neke sporazume koje nije hteo da potpiše ranije“, izjavio je on.
SAD su saopštile da se i nekoliko drugih zemalja koje učestvuju na samitu protive klimatskim metama koje zastupa Merkelova. Nemačka kancelarka će pokušati da ubedi vodeće industrijske zemlje sveta da se angažuju na smanjenju emisije štetnih gasova za 50 odsto do 2050, cilj koji su mnogi ocenili ambicioznim. Merkelova takođe traži od ostalih industrijalizovanih zemalja da povećaju produktivnost goriva za 20 odsto i ograniče porast temperature na dva stepena Celzijusa.
Međutim, Bušov savetnik za klimu izjavio je da brojne zemlje, među kojima i SAD, neće potpisati ove obaveze. Džejms Konagton je ukazao da je učinjen značajan napredak i konsenzus povodom klimatskih promena. Ali, jasno je ukazao da SAD ne veruju da bi G8 trebalo da bude forum za postavljanje meta.