Buš priznaje greške i eskalira rat

Kako se i očekivalo, predsednik Buš je u svom, ovog puta zaista ključnom, ako ne i istorijskom govoru, povećao broj američkih vojnika za 21 hiljadu na iračkom, naročito na bagdadskom frontu, uz istovremeno povećanje cene rata za novih desetak milijardi dolara. U suštini takozvanog novog kursa ili strategije nema mnogo novog, osim što je američki predsednik priznao da nije bilo uspeha u dosadašnjim poduhvatima, da su napravljene greške i da najveću odgovornost za to snosi sam. Greške se svode na to da je verovatno od početka bilo potrebno više vojnika, ali i da su vojne operacije čišćenja Iraka, Bagdada i okoline od oko 50 kilometara od radikalnih islamista, koliko god bile uspešne, imale ograničeno dejstvo. Irački i američki vojnici su te teritorije brzo napuštali, pa su se u njih vraćale snage nasilja.
Ukratko, povećanjem od 20 hiljada vojnika i većim učešćem iračke armije oko 18 vojnih i policijskih brigada, koje bi ostajale na „oslobođenoj teritoriji“, odmah bi se uspostavljala civilna i vojna lokalna vlast, nove institucije i krenulo u ekonomski oporavak i rekonstrukciju. Oko četiri hiljade američkih vojnika biće posebno raspoređeno u provinciju Anbar, gde predsednik tvrdi da su snage Al Kaide. I ovog puta je ostao pri tvrdnji da je rat u Iraku važan za bezbednost SAD i povezao ga s terorističkim napadom na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Poslužio se i objašnjenjem da je povećanje trupa u Iraku, protiv čega je 78 odsto Amerikanaca, neophodno da bi se američki vojnici što pre vratili kući posle efikasnije obavljenog posla.
Predsednik Buš se ovakvom „novom strategijom“ zapravo suprotstavio američkom javnom mnjenju i Kongresu, u kojem većinu od novembra ima Demokratska stranka upravo zbog avantura u Iraku. Računa se zato da će narednih dana, ali i meseci, biti većih lomova u Kongresu, pogotovo što je i iz Pentagona procurilo da osim novopostavljenih generala mnogi u samom vrhu sumnjaju u uspešnost „novog kursa“. Mnogi se sećaju i da je pre četiri godine kada je rat počeo, penzionisani general N. Zini tvrdio da je trebalo udariti, ako je rat uopšte bio potreban, s 200 hiljada vojnika što je tada izazivalo podsmeh pre svega tadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda koji je tvrdio da će se rat dobiti lako.
Vrlo je verovatno da će već u roku od 24 sata na konferenciju za štampu izaći Kondoliza Rajs i Robert Grejvs, novi ministar odbrane, predsednik sve učiniti da nove vojne snage krenu put Iraka. Zanimljivo je, međutim, da mnogi koji se protive ovom činu, tvrdoglavosti i zapravo „ostanku na kursu“ predsednika Buša, smatraju da je dvadeset hiljada vojnika uz nesigurnu pomoć Iraka i premijera Malikija zapravo mala brojka za haos iračkog građanskog rata i da nije verovatno da će ključnu ulogu na sebe preuzeti Iračani, kako je Amerikancima obećao njihov predsednik.