Buš šalje nove trupe u Irak bez podrške Donjeg doma

Državni sekretar Sjedinjenih Država Kondoliza Rajs na putu za zemlje Bliskog istoka i Evropu u subotu je iznenada posetila i Bagdad, što se može smatrati i posledicom presedana u Donjem domu Kongresa gde je, prvi put u novijoj istoriji, za vreme rata upozoren glavnokomandujući, predsednik SAD, da nema podršku za svoj najnoviji ratni plan.
U petak je u Predstavničkom domu uz pomoć 17 republikanskih kongresmena (246-182 glasa) izglasana takozvana neobavezujuća Rezolucija od samo dva paragrafa u pedesetak reči kojom se ovo zakonodavno telo protivi slanju dodatnih 20 hiljada američkih vojnika na irački front. Istovremeno, podržavaju se trupe i ne ukidaju fondovi za vojne potrebe dosadašnjeg sastava američke vojske u Iraku. Upravo je ovu drugu odredbu iz rezolucije Kondoliza Rajs naglasila u obraćanju vojnicima u Bagdadu, jer su se u debati u Predstavničkom domu mogle čuti primedbe da većina iz Demokratske stranke uskraćujući podršku novom Bušovom planu zapravo je uskraćuje i trupama.

Dodatnih 1.000 vojnika već u martu

Vašington – Oko 1.000 američkih vojnika biće upućeno u Irak tri meseca pre nego što je bilo planirano, u okviru napora da se suzbiju sukobi verskih frakcija u toj zemlji, saopštilo je američko ministarstvo odbrane. Pripadnici Treće pešadijske divizije, čija je baza Fort Stjuart u Džordžiji, otići će u martu umesto u junu u Irak, gde će biti angažovani na obaveštajnim poslovima i zadacima nadgledanja, komande i kontrole, saopštio je Pentagon. Američki predsednik Buš najavio je u januaru da će u Irak poslati još 21.500 vojnika kako bi pomogli u sprečavanju pobunjeničkih napada i suzbijanju nasilja. Ranije slanje jedinice u Irak od planiranog jeste deo tih napora, rekao je portparol u bazi Fort Stjuart.

U saopštenju Pentagona navodi se da će se brojnost američkih snaga u Iraku i dalje određivati prema okolnostima na terenu i na osnovu preporuka vojnih zapovednika u Iraku i u konsultacijama s iračkim vlastima. Prema podacima Pentagona, u Iraku se sada nalazi oko 141.000 američkih vojnika. Beta – Rojters

Više od potrebe da se objasni značaj ovog kongresnog dokumenta, motiv za posetu Rajsove Bagdadu bila je stalno naglašavana potreba i u Beloj kući i u Kongresu da veću odgovornost za događaje, ratnu politiku i sukobe na sebe preuzme iračka vlada Al Malikija koji je poslednjih dana poslao poruku Vašingtonu o uspešnim zajedničkim iračko-američkim vojnim akcijama.
Kondoliza Rajs je, ublažavajući značaj optužbi iz vojno-bezbednosnih krugova da zvanični Teheran naoružava iračke šiite protiv Amerikanaca, što je u izvesnom smislu bila optužba za „državni terorizam“, ipak poslala poruku Iranu da specijalne jedinice koje isporučuju oružje zapravo jesu deo nacionalne državne garde.
Odavde, pored toga, stalno idu poruke Al Malikiju da što više sunita i pripadnika drugih, izvanšiitskih krugova, uključi u državni aparat. To je svakako uticaj i sunitske Saudijske Arabije, ali i želja da se smanji rasplamsali sektaški i građanski rat. Ovdašnja javnost je inače praktično prvi put saznala za još jednu dimenziju tragedije Iračana, naročito takozvane srednje klase koja je u masovnom izbeglištvu.
Zahvaljujući Ujedinjenim nacijama veliki publicitet dobili su podaci da je blizu dva miliona Iračana u susednim zemljama, a oko 1,8 miliona u rasejanju unutar zemlje. Amerika je dosad prihvatila manje od hiljadu iračkih izbeglica, ali će primiti još sedam hiljada, s tim što je uloženo oko 20 miliona dolara preko UN za izbegličke kampove u zemljama Bliskog Istoka. Zanimljivo je da se sve češće nailazi na, doduše nezvanično, ekspertsko mišljenje da bi Irak trebalo podeliti na tri celine slično dejtonskoj formuli u Bosni i Hercegovini, ili nekadašnjem nastanku Pakistana i Bangladeša.
U subotu na vanrednom zasedanju Senata, gornjeg doma Kongresa, uprkos podršci sedmorice veoma uglednih senatora iz Republikanske stranke, nedostajalo je četiri glasa za početak debate o politici predsednika Buša. Namera Demokratske stranke bila je da se na kraju izglasa neobavezujuća rezolucija, slična onoj u Donjem domu, protiv povećanja trupa na iračkom frontu. Jedan od najuglednijih Republikanaca, senator Džon Vorner iz Virdžinije, dosadašnji predsednik Vojnog komiteta Kongresa, pre glasanja je rekao: „Imamo prava, poštujući vas gospodine predsedniče, da se s vama ne složimo. Da li vam je stvarno potrebno da u sukobe na ulicama Bagdada pošaljete još 21.000 mladića i devojaka?“
U želji da se otvori rasprava o Iraku koju Republikanci sprečavaju, a za šta je potrebno 60 senatorskih glasova, u subotu su svoju predsedničku kampanju prekinuli i došli na vanrednu sednicu samo da bi glasali senatori Hilari Klinton, Barak Obama i Džozef Bajden. Od ove namere demokrati neće odustati i uskoro se može očekivati ista inicijativa uprkos najavljenoj proceduri sprečavanja (poznatoj kao filibaster) rasprave iz republikanskih redova.