Buš se vratio kući praznih ruku

Američki predsednik Džordž Buš završio je pre tri dana svoju turneju po Latinskoj Americi sa kojeg nema mnogo toga da pokaže. Predsednik SAD se na put kući spremao bez samostalnih dogovora ili sa neposrednim dokazima da se reputacija Vašingtona popravila u pet zemalja koje je posetio.
Nije bilo ni očekivano da Buš postigne značajan uspeh na petodnevnom proputovanju kroz Latinsku Ameriku, ali se prvi čovek SAD nadao da će malo ublažiti neprijateljsko raspoloženje koje tamo vlada prema njemu i politici koju vodi američka administracija kada je reč o trgovini drogom i imigraciji, tako što će izraziti zabrinutost za siromašne u regionu. Njegove stanice u Brazilu, Urugvaju, Kolumbiji, Gvatemali i Meksiku koje su bile izabrane zbog svojih relativno prijateljski nastrojenih vlada, bile su obeležene uličnim protestima i mlakim, pa čak i hladnim izveštajima lokalnih medija. Venecuelanski predsednik Ugo Čaves ukrao je nešto pažnje javno optužujući „malog imperijalističkog gospodina sa zapada“, ali nije uspeo da uvede svog rivala u rat rečima, niti je uspeo da pridobije pobedu u javnosti. Čaves je privukao neke poštovaoce u Argentini, Boliviji, Nikaragvi, Jamajki i Haitiju i najavio je pomoć u nafti i u trgovinskim paketima, ali su njegovi domaćini odbili da se priključe njegovim verbalnim napadima na SAD.
Bušov sastanak sa meksičkim predsednikom Felipeom Kalderonom bio je u senci zbog ljutnje povodom nove ograde na granici između dve zemlje, koju je domaćin povezao sa Berlinskim zidom.
Tokom druge posete, predsednik Gvatemale Oskar Berger žalio se svom posetiocu zbog hapšenja i deportacije na stotine radnika iz Gvatemale u nemirima u Masačusetsu prošle nedelje. Ljutnja zbog nepravde s kojom su bili suočeni imigranti, kao i zbog rata u Iraku naterala je Majansko pleme u Gvatemali da izvede ritual čišćenja na mestu koje je posetio Buš. U međuvremenu, u prestonici je razuzdana policija upotrebila suzavac kako bi ugušila proteste čiji su učesnici bacali jaja i kamenje i palili američke zastave. Predsednika SAD je prijateljski dočekao kolumbijski predsednik Alvaro Uribe, blizak saveznik SAD, čija je zemlja od Vašingtona dobila blizu 4.5 milijardi dolara od 2000. za borbu protiv trgovine drogom i protiv levičarskih pobunjenika. Ali, Buš se suočava sa teškom bitkom da postigne dogovor o slobodnoj trgovini i o daljoj pomoći zbog toga što je Kongres koji kontrolišu demokrate zabrinut zbog izveštaja o pravima kolumbijskih radnika i navodnih veza vlade sa desničarskim paravojskama. „Dani blanko čekova su završeni“, izjavio je Džejms Mekgovern, demokratski kongresmen. Domaća podozrenja su, takođe, sprečila predsednika da ponudi značajne ekonomske dogovore Urugvaju i Brazilu, podstičući podsmeh Čavesa da je „gringo“ „politički mrtvac“.
Analitičari tvrde da je usredsređenost administracije SAD na terorizam posle napada od 11. septembra 2001. doneo gubitak uticaja Vašingtona u regionu, nekada njegovom dvorištu. „Kolaps kredibiliteta Amerike pod Bušom ubrzao je proces koji je već išao silaznom putanjom u kojoj Latinska Amerika, kako sada izgleda barem geopolitički, objavljuje svoju istinsku nezavisnost, iako se to tehnički dogodilo u 19. veku“, izjavila je Džulia Scajg, autorka knjige „Prijateljska vatra: Gubitak prijatelja, pravljenje neprijatelja u antiameričkom veku“.