Buš umesto Irana kritikovao Mjanmar

Američki predsednik Džordž Buš želi da UN održe svoje obećanje da će se boriti za slobodu u zemljama siromaštva i terora i da planira da izvrši pritisak za uvođenje novih sankcija protiv vojnog režima u Mjanmaru.
Buš je u svom govoru pred Generalnom skupštinom UN pomenuo Iran, koji je takođe na listi zemalja u kojima ljudima nedostaju slobode i žive u strahu. Ali, Bela kuća je želela da izbegne da da veću pažnju iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu. Umesto Irana, država jugoistočne Azije Mjanmar izazvala je veći bes kod Buša. Očekuje se da će predsednik SAD objaviti nove sankcije protiv režima te zemlje.
Ovakav stav Buša usledio je pošto je vojna hunta Mjanmara uputila pretnje bosonogim budističkim monasima koji su više od 100.000 ljudi predvodili u najmasovnijem maršu protiv represivnog režima u toj zemlji od 1988.
Buš je utrošio i predviđeno vreme za govor u pokušaju da oživi bliskoistočni mirovni proces. Podsetio je da SAD insistiraju na postizanju dogovora na konferenciji povodom „bitnih pitanja“, znak starog skepticizma koji prati nove nade.
Buš se krajem dana sastao s iračkim prijateljem Nurijem al Malikijem uprkos okolnostima tenzija, pošto su američki stražari iz američke firme Blekvoter u Iraku otvorili vatru i ubili 11 iračkih civila. Pozivajući UN da preuzmu „misiju oslobađanja“, Buš je izazvao UN da održe svoj originalni cilj obezbeđenja slobode u mnogim formama – od tiranije, bolesti, nepismenosti i siromaštva. Podsetio je na deklaraciju UN o ljudskim pravima usvojenu pre 50 godina. Bušov cilj bio je da podseti Svetsku organizaciju da širenje slobode nije cilj Zapada, niti samo Bušova doktrina, već jedan od podupirača UN.
Pred generalnom skupštinom UN juče je govorio i iranski predsednik, a Buš je priznao da nije očekivao da će sa Ahmadinedžadom ukrstiti puteve u zgradi UN. Ahmadinedžad je ponovio uveravanja da nuklearni program njegove zemlje ima mirnodopsku svrhu. Ipak, iranski lider nije prisustvovao Bušovom večernjem hotelskom prijemu za prijatelje iz redova svetskih lidera. „Izgubljena pošta“, komentar je zvaničnika Bele kuće kada je reč o pozivu Ahmadinedžada na prijem.
Generalnoj skupštini prvi put se obratio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Ritual Generalne skupštine omogućava šefovima država ili vlada svake zemlje, iako neke predstavljaju i ministri inostranih poslova da se obratu u trajanju od 15 minuta. Brazilski predsednik Luis Inacio Lula da Silva, nastupio je posle američkog kolege Buša. Nemački kancelar Angela Merkel govorila je krajem dana. U Generalnoj skupštini UN predviđeno je održavanje 200 govora, dok će predstavnici Trinidada i Tobaga poslednji govoriti.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves, koji je danas trebalo da govori u UN, odustao je od dolaska u Njujork zbog problema s dnevnim rasporedom.