Buš želi da isključi UN iz procesa

Američki predsednik Džordž Buš bacio je u konfuziju sve međunarodne napore za kontrolu klimatskih promena kada je izneo predlog za stvaranje „novog globalnog okvira“ za obuzdavanje emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, kao alternativa planiranom procesu UN. Buš je izneo svoj predlog samo nekoliko dana uoči samita Grupe 8 u Nemačkoj, što predstavlja udarac evropskim nadama da će se industrijalizovane zemlje sveta angažovati u pravcu smanjenja emisije gasova u njihovim zemljama do 2050.
Na sastanku na Baliju u decembru uz posredništvo UN pojavile su se nade da će biti postignuta saglasnost da se održi temperatura vazduha na dva stepena Celzijusa i pretpostavljalo se da će takav jedan sporazum biti naslednik Protokola iz Kjotoa. Sve to bačeno je pod sumnju inicijativom koju je Buš saopštio juče.
„Do kraja naredne godine Amerika i druge zemlje postaviće dugoročne globalne ciljeve za smanjenje efekta staklene bašte. Kako bi pomogle postizanju cilja SAD će sazvati niz sastanaka s državama koje su najveći emiteri štetnih gasova, uključujući i zemlje koje brzo ekonomski napreduju, kao što su Indija i Kina“, izjavio je Buš.
Prema predlogu američkog predsednika predstavnici 15 zemalja odgovornih za ogroman deo emisije štetnih gasova sastaće se na jesen u cilju postizanja dogovora do kraja godine. Još nije jasno da li će ova nova grupacija uspeti da se saglasi tako brzo, kada je na ministarskim sastancima G8 uoči samita izrečeno toliko razlika između SAD i njenih partnera.
Britanski i nemački zvaničnici naglašavali su u poslednjih nekoliko nedelja da bi novi klimatski sporazum trebalo da bude baziran na obavezujućem pokrivanju karbonskih zagađenja za razvijene zemlje, slično onim obavezama predviđenim Protokolom iz Kjotoa. Predsednik Buš uporno se protivio takvim ograničenjima, koje bi prema njegovim rečima nanele štetu američkoj ekonomiji. Buš preferira dobrovoljne mete i njegova administracija želi da utvrdi intenzitet zagađenja ugljen dioksidom u SAD, obim njihovog zagađenja pre nego da sumira rezultate sveukupne emisije.
Jučerašnje saopštenje sadrži samo reference jednog neodređenog dugoročnog cilja. Britanski premijer Toni Bler pozdravio je Bušovu inicijativu kao važan korak napred. „Prvi put Amerika ističe da želi da bude deo globalnog dogovora“, izjavio je Bler za Skaj njuz. „Prvi put oni postavljanju njihove domaće mete, prvi put kažu da žele utvrđivanje globalne mete za smanjenje emisije štetnih gasova i prvi put mislim da postoji šansa za postizanje merodavnog globalnog dogovora“.
Angela Merkel, nemački kancelar i domaćin samita G8 naredne nedelje takođe je pozdravila inicijativu. „Mislim da je inicijativa pozitivna, izjava američkog predsednika jasno pokazuje da niko nikad više ne može izbeći pitanje globalnog zagrevanja. Ovo predstavlja zajedničku osnovu delovanja“.
Međutim, Bernd Plafenbak, nemački pregovarač izjavio je da je isključivanje UN iz pregovora ili slabljenje njihove uloge „crvena linija“ koju Merkelova nikada neće preći. „Vodeća uloga UN kada je reč o klimatskim promenama je nešto o čemu ne može da se pregovara“, dodao je on. Drugi nemački zvaničnik opisao je Bušov predlog kao „otrovnu tabletu“ u cilju potkopavanja samita G8 i napora UN da se obračun s globalnim zagrevanjem. „Ovo je fundamentalno drugačiji pristup i bio bih iznenađen ako bi i druge zemlje G8 napustile smer UN“.
Pripadnici grupa za zaštitu životne sredine, takođe, su besni. Danijel Mitler, analitičar u Pokretu Grinpis, izjavio je: „Bušov predlog nije ni isuviše mali niti je kasno stigao, ali je opasna diverzionistička taktika. Bušu nije potreban novi proces. Već postoji jedan. Ovaj predlog znači usporavanje procesa UN“.
Džim Konagton, bivši energetski lobista koji je vodio Savet za kvalitet životne sredine u Beloj kući i vodi pregovore o klimatskim promenama, tvrdi da proces predsednika SAD nema za cilj da potkopa uticaj klimatske konferencije na Baliju. „Oni će ići paralelno i pojačaće sastanak iz Balija“.
Međutim, kritično je korišćenje emisionih pokrivača ili postavljanje kontrole temperature, glavnih instrumenata evropskog pristupa. Konagton je ponovio protivljenje Vašingtona evropskom cilju o ograničavanju temperature na dva stepena Celzijusa. „Ne mislimo da je to praktičan pristup. Ne možete upravljati temperaturom“.