Okrugli sto povodom informacija o postojanju masovne, nelegalne seče šuma Fruške gore Foto: Zelena strankaSrbija se mora odreći prakse da su mrtve, posečene šume, vrednije od živih. Građanima je drvo emocija, a šumarima sirovina, poručio je predsednik Zelene stranke Goran Čabradi, na okruglom stolu „Nacionalni park Fruška gora – plansko upravljanje ili pustošenje“.
Okrugli sto je održan danas u amfiteatru Spensa povodom informacija o postojanju masovne, nelegalne seče šuma Fruške gore.
– Šume su složeni ekosistemi čija nekontrolisana eksploatacija može dovesti do degradacije lokalnog ekosistema i pokrenuti razorni lanac događaja – nestanka mnogih životinjskih vrsta, ali i do ugrožavanja ljudskog zdravlja usled promena mikroklime. Naučni krugovi u UN, EU i SAD, izračunali su da seča šuma pogubnije deluje na klimu emisijom CO2, nego svi automobili na svetu. Mi dugoročnu dobit svih nas – vazduh, vodu i sam život, ugrožavamo zbog kratkoročne koristi – zarade od seče šume – rekao je Čabradi, a prenosi pres služba Zelene stranke.
Učesnici okruglog stola bili su prof. dr Milan Medarević, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Konstantin Plužarević, član uprave JP NP „Fruška gora“, Zvezdan Nešanović iz Uprave za šume Republike Srbije, Nenad Radosavljević iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, novinar Dragan Gmizić, i Nataša Đereg iz organizacije CEKOR.
Tema je, kako navode, izazvala brojne polemike i nesuglasice. Predstavnici države i nacionalnog parka smatraju da u planovima gazdovanja šumama nema ničeg lošeg, te da se eksploatacija vrši umerenim intenzitetom, kao i da nijedan od preko 30 inspekcijskih nadzora nije utvrdio ni jednu nepravilnost.
S druge strane, predstavnici nevladinog sektora smatraju da građani kao vlasnici NP „Fruška gora“ imaju pravo da ga koriste i čuvaju, te da je javnost s pravom zabrinuta, jer je sve podređeno seči šume, umesto njenom očuvanju.
– Pošto Srbija u svakoj oblasti barem 100 godina kasni za razvijenim svetom, mi i dalje verujemo da su mrtve šume vrednije od živih. Šumarima seča stabala donosi profit, a pošumljavanje predstavlja trošak. Stvari su obrnute. Život, kao najveći kapital zavisi od šuma. Dakle, ukoliko ne promenimo sadašnji sistem, ukoliko Ministarstvo zaštite životne sredine ne preuzme veću odgovornost prema nacionalnim parkovima, i dalje ćemo imati sve veću negativnu reakciju javnosti, nekada opravdanu, nekada ne, a sa druge strane nećemo imati nacionalne parkove kakve želimo. Mislim da ova država mora više da investira u nacionalne parkove, a da upravljači nacionalnim parkovima moraju pronaći načina da uključe javnost u izradu svojih planova i njihovo sprovođenje – zaključio je Čabradi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
