Čađ i benzen ko dobar dan

Za ostale građane Srbije, vest da je u Pančevu povećana koncentracija čađi ili benzena, zvuči isto kao kada u vremenskoj prognozi čuju da će danas biti umereno oblačno, mestimično sa kišom. Dakle, uobičajena pojava, na koju gotovo niko više ne reaguje, pa čak ni oni koji bi po službenoj dužnosti to morali da čine.

Doduše, monitoring redovno beleži zagađenost vazduha u Pančevu, a nadležni, kao odgovor na novonastalu situaciju, savetuju građane da ne otvaraju prozore i ne izlaze iz kuća bez preke potrebe. Tako je bilo i prošlog meseca, kada je pune dve nedelje koncentracija čađi bila iznad dozvoljenih vrednosti, u nekim danima čak i do pet puta. Povišen je bio i benzen, ukupni ugljovodonici i vodonik sulfid.

Goran Mitrović, student iz Aranđelovca, već tri godine stanuje u Pančevu jer je, kako kaže, kirija znatno niža nego u Beogradu, a posao i fakultet nisu daleko. Na vazduh se, napominje, još uvek nije navikao.

– Kada ujutru krenem za Beograd, verujte mi, jedva čekam da stignem, da se nadišem čistog vazduha. Ono u Pančevu što smo udisali petnaestak dana, ne bi se moglo nazvati vazduhom. Uveče padne magla, ne bela niti siva, već potpuno crna. Kada krenem nazad, čim pređem Pančevački most još u vozu osetim nesnosan smrad, koji polako počinje da me štipa za oči. Ne znam zašto, ali uvek se u tom trenutku setim demonstracija – priča Goran. Kada uđe u stan, kaže, bude još gore jer prozor ne sme da otvori, a usled daljinskog grejanja temperatura u sobi bude i do trideset stepeni. „Kao u paklu“ – slikovito opisuje Goran.

„Tragična“ sudbina Pančevaca je, kako kažu, započela pre skoro četiri decenije kada je vlast odlučila da tri kilometra od centra grada podigne tri fabrike – Azotaru, Rafineriju i Petrohemiju. Dotrajale tehnologije i nebriga o stanju tih fabrika doprinela je da zagađenje poslednjih sedam-osam godina bude veće nego ikada. Najglasniji u borbi protiv takvog stanja su novinari lokalnih medija.

– Kao novinaru ali i kao roditelju koji je sticajem okolnosti morao da svoju decu podiže u najzagađenijem mestu u ovom delu sveta, ništa vam ne može biti preče od pokušaja da nešto učinite jer vas pomisao na posledice po zdravlje vaše familije i vaših prijatelja ubija iz dan u dan – kaže za Danas Marija Andrić, glavna i odgovorna urednica Pančevac presa. Ona dodaje da su pančevački novinari u nekoliko navrata pokušali da skrenu pažnju na problem svog grada, pre svega akcijama građanske neposlušnosti.

– Enormno zagađenje tokom 2006. godine s jedne i bahatost ondašnje lokalne vlasti, s druge strane, bili su dovoljno jasna provokacija da moje kolege i ja tokom te i naredne 2007. preduzmemo nekoliko akcija građanske neposlušnosti. Najpre mislim na unošenje čaše merkaptana na sednicu lokalnog parlamenta na koju je tada došla čitava svita političara s aktuelnim ministrom za ekologiju, protest ispred zgrade opštine kada smo tražili ostavku predsednika opštine, ali i apelovali na Vladu Srbije da hitno opredeli sredstva za saniranje crnih tačaka u fabrikama i krene s rigoroznijim kažnjavanjem trovača. Dva najmasovnija protesta protiv zagađivača 2006. i 2007. godine, kada nam se priključilo nekoliko hiljada ljudi, organizovana su ispred Vlade u Beogradu i jednostanom blokadom sve tri fabrike i svih prilaznih puteva u gradu – priča Marija Andrić. Ona napominje da je tokom dvogodišnjih protesta blizu dve hiljade sugrađana podnelo krivične tužbe protiv zagađivača, ali da nijedan spor, do sada, nije okončan. Prema njenim rečima, ti protesti su bili poslednji pokušaj „slobodnih ljudi da kažu NE“. Više ih nije bilo, jer kako kaže, nakon privatizacije fabrika, više od šest hiljada ljudi je u strahu od gubitka posla.

Najveće krivce za zagađenje naša sagovornica vidi u navedenim fabrikama, ali i inspektorima koji ne izlaze na teren u vreme najvećeg zagađenja, nego nekoliko dana kasnije. Rešenje vidi u procesuiranju postojećih tužbi i uvođenju drakonskih kazni za zagađivače.

Bez obzira na to koja vrsta otrova u vazduhu je povišena, ili koje je godišnje doba u pitanju, najveći krivac je uvek – vreme, odnosno meteorološki uslovi. Prelazak iz proleća u leto, kao i iz leta u jesen, donosi veliku temperaturnu razliku između dana i noći, te zagađujuće materije ostaju pri tlu. Zima je još gora, jer veliki broj ljudi se greje na individualna ložišta, rade i kotlarnice, te je razumljivo što je čađ tokom zimskih meseci konstantno povišena. Ukoliko je ona enormno visoka, kao prošlog meseca, inspektor za zaštitu životne sredine će izaći na teren, možda obići fabrike iz takozvane „južne zone“ i onako prijateljski, posavetovati ih da svoj rad „usklade sa vremenskim (ne)prilikama“. To znači obustaviti proizvodnju ili pretovar naftnih derivata dok uzbuna ne prođe. Građanima Pančeva savetuje se da bez preke potrebe ne izlaze iz svojih domova i da ni slučajno ne otvaraju prozore. Dok košava ne pročisti vazduh.

Građani Pančeva, pored kiseonika, najčešće udišu benzen, čađ, aromatične ugljovodonike i suspendovane čestice.

Dr Branislava Matić, specijalista higijene i ekologije iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ukazuje za Danas da intenzivna izloženost zagađenom vazduhu dovodi do višestruko negativnih uticaja na zdravlje.

– Izloženost pojedinim štetnim materijama može dovesti do genetskih promena, smanjuje se imunološka sposobnost organizma, a najčešće dolazi do pogoršanja postojeće bolesti, kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća – objašnjava dr Matić.

Kada je reč o prošlomesečnom zagađenju u Pančevu, njegov epilog jeste vanredna sednica, na kojoj je ministar životne sredine Oliver Dulić sa predstavnicima lokalnih vlasti konstatovao da su „ekološke prilike u Pančevu iz godine u godinu sve bolje“, ali je ipak najavio investicije u fabrike u ovom gradu kao i donošenje novog Akcionog plana za rešavanje problema zagađenja.

Pitanje je hoće li novi akcioni plan „pročistiti“ vazduh u Pančevu, ili će Pančevci, kao i do sada, gledati u nebo i poput dodola, moliti se, ne za kišu, već za košavu.

Bakterije se vezuju

Dr Branislava Matić ističe da su brojne studije dovele u vezu dugotrajnu izloženost povećanoj koncentraciji čađi sa većom stopom mortaliteta (jedan odsto), smrtnosti usled oboljenja respiratornog sistema (3,4 odsto) dok u slučaju postojećih kardiovaskularnih oboljenja to povećanje iznosi 1,8 odsto. Ona dodaje da pojedine bakterije i otrovni gasovi imaju sposobnost da se povežu sa česticama čađi, što dodatno pojačava njihov štetni uticaj na zdravlje.