Čak 19,8 odsto starijih doživelo nasilje

Istraživanje je podržala UNFPA, a sprovedeno je elefonski i u njemu je je učestvovalo 800 osoba starijih od 65, prosečna starost ispitanika bila je 73 godine.

– Činjenica je da se o nasilju nad starijima sve više govori, ali ono i dalje ostaje najmanje istražen oblik nasilja. Procena Svetske zdravstvene organizacije je da jedna od deset starijih osoba doživi neki oblik nasilja svakog meseca, ali ovaj broj je svakako mnogo veći, jer samo jedan od dvadeset četiri slučaja nasilja nad starijima je prijavljen. U Srbiji je do sada sprovedeno nekoliko istraživanja koja su pokazala da je prevalencija nasilja nad starijima slična kao u razvijenim i srednje razvijenim državama – kaže za Danas Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.

Makar jedan od oblika finansijskog nasilja prijavljuje 11.5 odsto starijih. Najčešći oblik finansijskog nasilja nad starijima je krađa.

– Najveći rizik od finansijskog zlostavljanja je činjenica da čak 13.5 odsto starijih izjavljuje da ne odlučuje u potpunosti o tome na koji način troši sredstva kojima raspolažu, 54 odsto starijih izjavljuje da izdržava i druge članove domaćinstva. Posebno se treba osvrnuti na činjenicu da stariji često ne percipiraju finansijsko nasilje, i to što ne odlučuju o svojim prihodima ne smatraju nasiljem, a ima i onih koji se drže obrasca meni više nije potrebno ja sam star, drugima je potrebnije. Finansijsko nasilje nad starijima značajno češće kada je starija osoba visoko obrazovana, oni koji imaju veću penziju češće su žrtve prevara i krađa. U odnosu na ranije, finansijsko nasilje nad starijima je u porastu i potrebno je raditi na zaštiti starijih od ove vrste nasilja – ističe Todorović.

Fizičko nasilje doživelo je 3.9 odsto naših starijih ispitanika, a u poslednjih godinu dana fizičko nasilje doživelo 2 odsto starijih, a 3 ili više puta je fizičko nasilje u poslednjih godinu dana doživelo 0.7 odsto starijih. U poređenju sa podacima Svetske zdravstvene organizacije po kojima se fizičko nasilje kreće od 0,2 odsto do 4,9 odsto, Srbija se nalazi na gornjoj lestvici po učestalosti. fizičkog nasilja.

Naša sagovornica kaže da su potrebne hitne mere zaštite starijih od nasilja. Todorović ističe da je fizičko nasilje, za razliku od ostalih oblika nasilja nešto češće u slučaju kada starija osoba živi sa decom, dok je visoko i kada osoba ima stanarsko pravo ili plaća kiriju.

Psihičko-verbalno nasilje prijavilo je 7.8 odsto starijih, pri čemu je u proteklih godinu dana 4.6 posto starijih imalo iskustvo emocionalnog nasilja. Emocionalno nasilje je 3 i više puta u proteklih godinu dana doživelo 2.5 odsto starih.

– Emocionalno nasilje skoro podjednako pogađa sve grupe starijih, a nešto su izloženiji emocionalnom nasilju, kao i finansijskom, stariji koji ne žive u svojoj kući ili žive sa decom – dodaje Todorović.

Istraživanje je pokazalo i da je zanemarivanje češće među starijima sa ograničenom funkcionalnom sposobnošću i za razliku od ostalih vrsta nasilja povezano sa socijalnim statusom osobe, pa su osobe sa nižim obrazovanjem i osobe sa primanjima nižim od 15.000 dinara mesečno u većoj meri izložene zanemarivanju.

Seksualno nasilje najveći tabu

Seksualno nasilje se pokazalo kao najvći tabu među starijima više od 50 odsto je odustalo od ovog dela i nije želelo da odgovori, a samo jedna osoba je izjavila da je imala iskustvo pokušaja seksualnog kontakta od strane druge osobe.

„Stariji nisu o ovome govorili verovatno zbog osećanja sramote i stida, ova tema i nasilje ove vrste svakako iziskuje dalja istraživanja“, kaže Todorović.

Neophodne izmene zakona i edukacija’]

– Nasilje nad starijima nedopustivo i neprihvatljivo, i zatvaranje očiju pred ovim problemom i nas čini odgovornim. Važno je informisati starije o njihovim pravima i odgovorima sistema na nasilje. Kroz javne kampanje što više promovisati pozitivnu sliku o starenju i doprinosu starijih. Senzibilizacija i rad sa medijima su vrlo važni. Važan korak u prevenciji je i edukacija negovatelja, profesionalnih radnika u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite, ali i šalterskih i bankarskih službenika. Potrebno je uvesti besplatnu pravnu pomoć za starije, SOS telefone, ali razvijati i grupe samopomoći. Međutim, najpre treba unaprediti normativni okvir kroz izmene i dopune zakona koji regulišu pravnu zaštitu od nasilja, pre svega Porodični zakon i Krivični zakonik, zatim i usklađivanje Zakona o policiji, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Potreban je efikasan rad sudova i i dosledna politika kažnjavanja uz izricanje adekvatnih sankcija prema težini učinjenog krivičnog dela, ističe Todorović.

Tekst je objavljen u Danasovom specijalnom dodatku „Treće doba“ 1.oktobra povodom Međunarodnog dana starijih