Čak 50 miliona tona voća i povrća u Evropi se baca zbog „nepravilnog“ oblika

Ova organizacija pokrenula je kampanju #NEbacanjuhrane kojom želi da utiče na ljude da smanje količinu hrane koju bacaju i pošalju jasnu poruku donosiocima odluka da nam je neophodan funkcionalan sistem doniranja hrane koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama jednostavan način pomaganja ugroženim ljudima.

Dok se u svetu obeležava Međunarodni dan biodiverziteta, iz WWF-a poručuju da je čak 70 odsto bioraznovrsnosti izgubljeno krčenjem prirodnih staništa za dobijanje poljoprivrednih zemljišta. Na kraju jedna trećina te hrane završi kao otpad.

„Hiljade vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama se koristi u ishrani širom sveta. Ta velika raznovrsnost života omogućava proizvodnju hrane u različitim okruženjima i omogućava ljudima pristup raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani. Osim vrsta koje jedemo, širok je spektar i ostalihvrsta koje su ključne u proizvodnji hrane – od polinatora, koji omogućavaju reprodukciju useva, do mikroorganizama koji obogaćuju zemljište. Ukoliko ne očuvamo ovu bogatu bioraznovrsnost, nećemo uspeti da suzbijemo glad do 2030. godine, što je jedan od UN-ovih Ciljeva održivog razvoja (SDG)“, ističe Fabijan-Hrvatin Peronja iz WWF Adrije.

Problem otpada od hrane, kako navode iz ove organizacije, stoji rame uz rame s problemima klimatskih promena i plastike, koja sve više ugrožava živi svet u našim morima. Ipak, zbog njegove ogromne količine, ali i iskorištavanja zemljišta, vode i energije neophodnih za proizvodnju prekomerne količine hrane, naš je uticaj na planetu izuzetno velik.

Ostaci hrane stvaraju nepodnošljiv pritisak na deponije, a njihovim razlaganjem nastaje gas metan, koji je veoma otrovan, ukazuju iz WWF-a.