Čak 95 odsto građana smatra da diskriminacija u Srbiji postoji

Građani smatraju da se diskriminacija najčešće ispoljava u oblasti rada i zapošljavanja (74 odsto), socijalne zaštite (30 odsto), zdravstva (29 odsto) i obrazovanja (20 odsto), a da su joj  prema mišljenju 50 odsto ispitanika najizloženiji Romi, a potom žene (33 odsto).

„Postojanje diskriminacije nažalost potvrđuju i slučajevi fizičkog nasilja izazvani predrasudama i stereotipima na nacionalnoj i rodnoj osnovi, kakvih je u poslednjih nekoliko godina bilo širom Srbije. Takođe, na to ukazuju i činjenice da u Srbiji postoje škole koje pohađaju samo deca romske nacionalnosti i da je stopa zaposlenosti Romkinja samo 12 odsto. Ipak, u duhu 10.decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, važno je napomenuti da poređenje podataka iz aktuelnih istraživanja  i onih iz 2016. godine pokazuje da se broj građana koji prepoznaju i osuđuju diskriminaciju povećava. To znači da je važno nastaviti sa kampanjama protiv diskriminacije i sa radom na pravovremenoj i adekvatnoj primeni antidiskriminacijskih mera. Srbija već duže vreme ima zakonodavni okvir koji zabranjuje diskriminaciju, a sprovođenje tih zakonskih mera posebno u oblasti obrazovanja tokom poslednjih nekoliko godina podržano je i odgovarajućim pravilnicima koji propisuju način postupanja u slučajevima diskriminacije. Ali, veoma često, postojeći propisi se ne primenjuju na vreme i na propisan način,” kaže Petar Antić, projektni menadžer projekta “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, koji u okviru Nemačke razvojne saradnje sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Najavljujući da će četvrta, završna panel diskusija u okviru kampanje „Upoznaj, ne sudi!“, čiji je cilj podizanjе svеsti o problеmu diskriminacijе Roma i podsticanjе na adеkvatno rеagovanjе i prеvеnciju, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte.

Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko 2 milijarde evra.

Zbog aktuelne situacije biti održana na drugom kanalu Radio-televizije Vojvodina (RTV2) 12.decembra u 20.30, Antić napominje da je istraživanje Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji pokazalo i da, prema mišljenju više od polovine građana, mediji u velikoj meri podstiču, odnosno dovode do diskriminacije.

„Izveštavanje medija je tako ocenilo 59% odsto ispitanika ovog istraživanja. Istovremeno, 84% građana medije vidi kao instituciju koja može da smanji diskriminaciju.  To ukazuje da građani u velikom broju prepoznaju napise u medijima koji su u suprotnosti sa ljudskim pravima i da bi medijsko izveštavanje trebalo da bude oblast u kojoj bi praksa zasnovana na poštovanju ljudskih prava trebalo da bude znatno poboljšana, ukoliko želimo da Srbija bude zemlja u kojoj se poštuje čuvena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, zbog koje je Generalna skupština Ujedinjenih nacija još davne 1950. godine proglasila  10. decembar za Dan ljudskih prava,” zaključio je Antić.

Projekat “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji” pokrenut je 2018. godine sa ciljem da podrži aktivnosti koje država Srbija preduzima ili planira u okviru Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025.

Kroz projekat je do sada pružena značajna podrška Romima i Romkinjama i pripadnicima ostalih marginalizovanih grupa (uključujući povratnice i povratnike) u unapređenju položaja na tržištu rada i zapošljavanju.

Veliki broj aktivnosti projekta, uključujući i kampanju “Upoznaj, ne sudi!”, usmeren je na suzbijanje stereotipa i predrasuda, koji su čest uzrok diskriminacije.

Projekat je, u saradnji sa Vladom Republike Srbije fokusiran na jačanje kapaciteta nacionalnih i lokalnih aktera za implementaciju i praćenje Strategije, kroz podršku u koordinaciji i sprovođenju mera protiv diskriminacije sa posebnim fokusom na diskriminaciju prema ženama i rodnu ravnopravnost.