Čarls Simić: Odbrana individualnosti

Jer, zapravo, uprkos utisku da je drugačije – pošto volimo onu „svetski a naš“, Simić je ovde bivao nedovoljno često. Po raspadu Jugoslavije prvi put 2006, 24 godine nakon poslednjeg boravka u Beogradu, pa onda 2011. i evo sad, ovih letnjih dana, pošto je dobio nagradu čuvenih Struških večeri poezije za životno delo u Makedoniji.

A nije baš ni da je „naš“, pošto se deklarisao kao Amerikanac – logično jer tamo živi od svoje šesnaeste godine, a poeziju piše isključivo na engleskom jeziku, za šta je pre više godina dobio i najznačajnije američko pesničko priznanje Kongresne biblioteke. Sam je, najzad, izjavio da je ideja nacionalnog pesnika za njega potpuno neshvatljiva. „Poezija je odbrana individualnosti“, rekao je u jednom intervjuu za „Vreme“. „To je način da se čovek brani od svega, od svog plemena, porodice, religije… Pesnici su uvek bili po strani, a poezija je jedino mesto gde čovek može da kaže: ‘Slušajte, sve je to lepo, svi ti vaši istorijski planovi itd., ali ja imam svoj život.'“ A predstavnicima medija ovih dana je objasnio da, uprkos tome što prevodi ovdašnje pesnike, ne može da napiše pesmu na srpskom jer je „izgubio nešto u jeziku, nešto što se dešava u uhu i mozgu čitaoca/slušaoca dok reč kroz njih putuje, proizvodeći mali prasak na kraju“.

To što je ustao protiv nacionalizma u Jugoslaviji koja se raspadala, ovdašnje patriote mu nisu oprostile. Istovremeno, njegov dom u Stafordu u NJu Hempširu ugostio je mnoge namernike sa ovih prostora. A bio je i među prvim američkim intelektualcima koji je ustao protiv rata u Iraku.

Rođen je 9. maja 1938. Sa majkom i bratom priključio se ocu u Čikagu 1953. U nespretnom „prevodu“ od Dušana je postao Čarls. Završio je američku književnost i predavao je, kao i kreativno pisanje, na Univerzitetu u Nju Hempširu. U Nju Hempširu i živi sa suprugom. Ima sina i ćerku i dvoje unuka. Piše i eseje, kritike, i dugogodišnji je kritičar The New York Review of Books. O svom zanatu izjavio je: „Reči vode ljubav na stranici kao muve na letnjoj žezi a pesnik je samo u misli zadubljen posmatrač.“