Carska proja sa čvarcima

Omiljena joj je slana poslastica pita zeljanica koju sprema od kukuruznog brašna i mladog zelja ili spanaća. Na slavu i zavetinu obavezno na trpezu iznosim proju od vodeničnog kukuruznog brašna. Naši stari kažu da proja smanjuje holesterol. Iako u dane slavlja i praznika na trpezi ima puno hrane, pre svega mesnate, gosti i ukućani najčešće posežu za projom koju Slavica pravi na razne načine i u različitim oblicima. – Meni je najlepša i najukusnija klasična proja koju su pripremale naše bake, a to podrazumeva pripremu od brašna, vode i malo jestivog ulja, otkriva deo tajne pripreme i pečenja ovog specijaliteta od kukuruznog brašna, Slavica Ninković. – Međutim, moji ukućani, a posebno suprug Rade, koji je pravi gurman, su me nagovorili da u proju stavljam sir, čvarke, turšiju. Taj recept nazivamo ,,Carskom projom“. Recept nisam krila i najpre sam ga dala mojim prijateljima, a moje komšinice se ne stide da me pozovu da im u njihovoj kuhinji spremim i ispečem carsku proju, nastavlja Slavica.

Svaka vrsta proje ide odlično uz kiseli kupus, ali i uz mladi kajmak i mladi luk. Debljina pečene proje je manja nego debljina prsta, pa ima baš dosta korice. Proja nije masna, mekana, u njoj ima i sira, a čim se ohladi lako se mrvi i teško je progutati. Ipak, hranljiva je i zdravija od pšeničnog hleba. Po zviško-homoljskim selima proja se „gulila“ sve do šezdesetih godina prošlog veka, a hleb, i to crni, bio je isključivo deo nedeljne i slavske trpeze. -Ja sam pravila proju u kojoj ima jaja, mleka, ulja, sira, kukuruznog brašna, pola od toga pšeničnog i 100 grama te proje ima oko 310 kalorija. Mnogo je bolje, smatram, spremiti onu „starinsku“ proju, samo sa vodom i koja može da se jede uz svako jelo, pa čak i sa mlekom, objašnjava Slavica.