Carski eksponati iz carske prestonice

U godini kada se navršilo pola veka od sistematskog istraživanja Sirmiuma, može se reći da je otkriven i izložen pogledu javnosti tek delić onoga što krije pod zemljom drevni carski grad. Muzej Srema ima jedinstvene eksponate iz sirmiumskog perioda, ali i bogate istorije Sremske Mitrovice. Svetski unikati neprocenjive vrednosti poput Zlatnog avarskog pojasa, Konstantinovih zlatnika ili Sunčanog sata pohranjeni su u depoima i svedoče o vremenima carstva i njegove potonje istorije.
Jedan od najvredniji svakako je eksponat Muzeja Srema, koji je dospeo u žižu javnosti nakon sudskog spora između matičnog muzeja i tadašnjeg ministra kulture, Zlatni avarski pojas neprocenjive vrednosti. Ovaj izuzetan eksponat datira iz 6. veka i pretpostavlja se da je pripadao avarskom kaganu Bajanu ili njegovim sinovima. Sastavljen je od 11 zlatnih kopči sa dijamantskim ukrasima i pronađen je devedesetih godina prošlog veka u ataru sela Čalma nadomak Sremske Mitrovice. Nedavno je nakon pet godina provedenih u Narodnom muzeju u Beogradu, gde je poslat na konzervaciju, rešenjem ministra kulture Vojislava Brajovića vraćen u Mitrovicu. Za sada se unikat čuva na dobro obezbeđenom mestu, a za narednu godinu je planirana izrada njegovih vernih replika, kada će posetioci moći i da vide ovaj unikatni primerak težine preko kilograma.
Prema rečima direktora Muzeja Nikole Stokanovića, Muzej Srema ispunjava uslove za čuvanje ovako vrednih eksponata, ali ne i za njihovo prezentovanje. IZ tog razloga, iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu odobrena su značajna sredstva za instaliranje najmodernijeg video i alarmnog sistema, kao i sistema protivpožarne zaštite.
Mitrovica čuva i unikatne Konstantinove zlatnike, čijim otkrićem postaje poznata širom sveta, jer ove unikate ne poseduje nijedan muzej, niti numizmatička kolekcija u svetu. Po rečima arheologa-numizmatičara Pavla Popovića, pronađeni su kada je tokom arheoloških iskopavanja Sirmijuma 1973. godine nađena ostava zlatnog novca iz Konstantinovog doba i predstavljaju neprocenjivu kulturno-istorijsku vrednost. Ostava se sastoji od 33 zlatnika od kojih su Konstantinovi iskovani u periodu od 324. do 327. godine u kovnicama Soluna i Nikomedije, a samo četiri od njih su unikati.
Za istoriju ovih zlatnika se vezuje zanimljiva priča. Naime, posebno zaslužni građani su od cara Konstantina dobijali po 33 zlatnika kao nagradu. Na teritoriji Rimskog carstva je pre sirmijumskog otkrića dva puta pronađeno po 33 zlatnika, ali samo ovde i unikati sa Konstantinovim likom. Jedan takav zaslužni građanin je bio iz Sirmijuma i za vreme vladavine Konstancija Drugog, sina velikog cara. On je učestvovao i u zaveri protiv njega, pa ih je pre proterivanja za Rim zakopao. Za njih se zainteresovao i poznati američki kolekcionar Pegan, koji je tih godina nudio stotine miliona dolara za četiri zlatnika ili izmeštanje centra grada na drugu lokaciju kako bi se nastavila iskopavanja. U Mitrovici se tih godina pričalo da su Amerikanci spremni da izgrade kompletno novi grad s druge strane autoputa, da bi u postojećem mogli da vrše istraživanja. Da li je u ovom pričama bilo dobranog preterivanja, nije toliko ni važno, jer po našem Zakonu o kulturnom blagu to nije bilo moguće. Tako su Konstantinovi zlatnici ostali u Mitrovici i čuvaju se u trezoru, a njihove verne kopije posetioci mogu da pogledaju u Muzeju Srema.
U Sirmijumu, na gradskom forumu, tačno vreme pokazivao je sunčani sat, prema geografskom položaju sunca. Tačno vreme pokazivala je senka kazaljke (šipke) u leto, pet sati pre podne i pet sati popodne. Priča kaže da je u 1. veku sirmiumski građanin Kratilo Papije dao da se za njegov mauzolej iskleše sunčani sat od skupocenog belog mermera. Jedinstven u svetu, sat predstavlja, kako objašnjava kustos Jasmina Davidović, umetničku kompoziciju Atlasa, Herkula i Ifikla. Vajar je u ljudskoj veličini izradio Atlasa, koga Zevs kažnjava večnim teretom sudbine dodeljujući mu da drži nebo na plećima. Ovde on u obliku školjke drži sunčani sat, dok su sa druge strane spomenika prikazani Herakle i Ifikle, koji simbolizuju božansko i zemaljsko vreme.
Muzej poseduje i više primeraka grnčarije iz rimskog doba i jedinstvene lepote posude izrađene od „tera sigilate“ neverovatne finoće, kao i zlatnog srebrnog i bronzanog nakita i novčića iz raznih perioda. Tu su naravno i raskošni carski mozaici, nađeni prilikom istraživanja Carske palate, koji datiraju najverovatnije iz prvih vekova prošlog milenijuma, pa glave boginje Dijane… Ono što je sigurno je da Mitrovica krije još mnogo toga, što će verovatno u nastavku istraživanja arheolozi jednog dana iskopati, pa će tako i ugledati svetlo dana i biti pokazani javnosti.