Carski grad zaslužuje bolji tretman

Kada u baštini imate dva milenijuma, kao što ih ima Sremska Mitrovica, onda bi stručnjacima i onima koji vode brigu o nasleđu, posao, po logici stvari trebalo da bude lak. Sirmijum, a današnja Sremska Mitrovica, kao bivši carski grad i jedna od prestonica starog Rima ima čime da se podiči i šta da pokaže svetskoj javnosti. No, „prepreka“ je nekada i najčešće nedostatak novca, mada ume da bude i nebriga.
Arheološka iskopavanja u Mitrovici koja sa manjim ili većim prekidima, traju od 1957. godine uvek su zavisila od naklonosti i materijalne podrške društvene zajednice. Da se tu nije mnogo promenilo svedoče mnogi primeri, a čini se da u poslednjih nekoliko godina sudbina blaga pretežno zavisi od dnevne politike ili stranačkog resora. Grupa studenata arheologije listu Danas je uputila pismo u kojem ukazuje da u Mitrovici postoji, najblaže rečeno, i izvestan oblik nedovoljne brige o arheološkom blagu, a to potkrepljuju tvrdnjama da je pre nekoliko godina tužna sudbina zadesila Vilu Urbana, koja je zatrpana šutom i peskom, da su u gradskom parku mehanizacijom uništeni rimski spomenici prilikom uređivanja centralnog gradskog trga koji se naslanja na park, kao i da lokalana samouprava više ne finansira sistematska istraživanja arheološkog nasleđa.

Vila Urbana

Još osamdesetih godina u Mitrovici je odlučeno da se najvažniji deo crkve Sv.Dimitrija, podignute u prvoj polovini 5. veka, sačuva u arheološkoj kripti, pa je projekat za prezentaciju crkve sačinio ugledni profesor Vladislav Popović i dr Miroslav Jeremić, što predstavlja odličan primer kako treba čivati blago. Međutim, Vila Urbana u strogom centru grada nije imala sreće, pa je zatrpana šutom i peskom, kako ne bi bilo nastavljeno dalje propadanje, tako da čeka neka bogatija i srećnija vremena.Tada se javnost uzburkala i mnogi su tvrdili da ovo zatrpavanje nije obavljeno baš najsrećniji, a bilo je i onih koji su govorili da to predstavlja „arheološki zločin“. Oni kojima je zaštita i briga posao ukazivali su da je sve urađeno kao treba, da će zatrpane iskopine moći da „dišu“ zahvaljujući tehnici koja je izvedena, da bi se posle galame sve završilo zaboravom.

Nažalost, novca za ove namene nikada dosta. Tako su i sistematska istraživanja kompleksa Carska palata protekle sezone bivala dosta usporena. Nekoliko puta su prekidana upravo zato što očekivani novac Ministarstva kulture nije stizao u planiranom roku, a lokalna vlast već tri godine ne izdvaja sredstva za istraživanja, uz obrazloženje da nema dovoljno novca u budžetu ni za mnogo važnije stvari i da u ovom gradu broj nezaposlenih doseže 13.000, te da je rešavanje ovih problema prioritet ovdašnjoj vlasti. Shodno tome, iskopine moraju da čekaju neka bolja vremena.

Stručnjaci Uneska na licu mesta

I pored povremene nebrige, da ipak, nije baš sve tako crno svedoči i primer da su upravo ovde, u septembru prošle godine, boravili vrhunski stručnjaci ICCROM (Internacional Centre for the Study of the Preservation and Restauration of Cultural Property), jednog od ogranaka Uneska. Oni su odabrali Sirmijum, odnosno Mitrovicu za obuku polaznika kursa, koji dolaze iz zemalja jugoistočne Evrope, a seminar je održan u Muzeju Srema uz učešće Konzervatorskog centra Diana pri Narodnom muzeju u Beogradu, Arheološkog instituta. Paralelno sa obukom obavljena su i manja arheološka istraživanja koja su bila pokrivena sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za nauku, kulturu i prosvetu. Ovaj međunarodni skup je značajan i zbog činjenice da će nam ovako obučenih stručnjaka specijalista, konzervatora i restauratora sve više trebati da mnogi spomenici ne bi doživeli subinu nesretne Vile Urbane. Da je bilo novca, ili možda volje, rimsku vilu verovatno ne bi prekrili „snegovi, ruzmarin i šaš“.

Inače, istraživanja Carske palate su planirana, kako kaže dr Misroslav Jeremić, koodirektor projekta, sa beogradskog Arheološkog instituta, da se odvijaju ciklično po pet godina svaka. Ova 2007. godina treba da bude poslednja godina prve etape koja je započeta 2003. godine. Arheolozi kažu da su zadovoljni postignutim u proteklih nekoliko godine. Tada je otkriveno oko 800 kvadratnih metara kompleksa palate na sva četiri sektora (A-D). Radilo se u širokom iskopu, jer su jedino tako mogle da budu registrovane veće građevinske celine antičkog grada. Dr Jeremić je tada ocenio da su nakon tri godine istraživanja (2003 – 2005) mogli da konstatuju da se zapadna granica kompleksa palate nalazi na pravcu hotel Sirmijum – zdanje SUP. Od većih građevina u ovom delu treba pomenuti kompleks carskih žitnica, kao i manji interni trg, koji je spajao rezidencijalni deo palate, a čiji podni mozaici po lepoti ne zaostaju za onim kod stare pivare (lokalitert 1-a). Kada je reč o ostalom arheološkom materijalu, nađena je velika količina rimskog novca, keramičkog materijala, komadi dekorativne arhitektonske plastike od skupocenog uvoznog kamena-crvenog i zelenog porfira, kararskog mermera… Isto tako, posebnu pažnju javnosti privukla je nađena glava boginje Dijane od penteličkog mermera čija je statua krasila malu fontanu, kao i glava boginje Tihe, zaštitnice Sirmijuma i palate. Po mišljenju dr Miroslava Jeremića, kao najspektakularniji i možda najneočekivaniji nalaz na loklalitetu 85. tokom ovih istraživanja, bila je gotička katedrala sa kriptom i dobro očuvanim freskama vizantijske provenijencije. Mada, treba reći, da ništa manje nisu dragoceni nalazi sa višeslojne srednjovekovne nekropole, čija je fokusna tačka bila upravo katedralna crkva. Svo ovo pomenuto blago, samo je deo onoga što su arheolozi našli tokom ovih novijih istraživanja.
Koliko je značajna Carska palata za struku podseća i podatak da se ona zajedno sa hipodromom prostire na oko 25 hektara, a da je proteklim arheološkim kampanjama otkriveno oko 1.000 kvadrata. No, to će svakako biti predmet višegodišnjeg budućeg istraživanja, ukoliko oni od kojih zavisi odobre novac za ove namene.
Da blago predstavlja nekad i problem svedoče primeri iz stvarnosti, jer se postavlja pitanje ne samo kako ga otkopati, već i kako ga čuvati od zuba vremena. Po tom pitanju u Mitrovici je urađeno nešto dobro, a nešto i loše, mada se o tome u gradu na Savi prethodnih godina dosta polemisalo.
Loš primer je onaj prošloletošnji kada je tokom radova na rekonstrukciji centralnog gradskog trga i parka, oštećen sarkofag iz rimskog perioda. Ovaj spomenik rimske kulture izrađen je od kvalitetnog krečnjaka i bio je namenjen sahranjivanju dve osobe. Dimenzije su mu 2,250×1,175 m, dok visina najbolje očuvanog zida iznosi oko 80 cm. S obzirom na to da je iskopan na maloj dubini, verovatno je bio još ranije pronađen, pa kasnije ponovno zatrpan. Prilikom korišćenja teških mašina, sarkofag je prilično oštećen, što ukazuje na nesaradnju izvođača radova i nadležnih kulturnih ustanova, jer je negde verovatno zabeleženo da tu leži rimski spomenik, po svoj prilici prekriven zemljom do boljih vremena. Takođe, govorilo se tada, da je ispod ovog sarkofaga počinjao rimski zid oko šest metara dužine koji su radnici tokom radova srušili. No, izgleda da se oko ovoga niko baš nije mnogo uzbudio.