Izdavačka kuća „Catena mundi“ posle uspeha drugog izdanja dvotomne, istoimene enciklopedije, koju je 1992. priredio književnik, likovni kritičar i pravoslavni mislilac Predrag Dragić Kijuk, nedavno je objavila treći tom ove knjige u kome je glavna tema srpski nacionalni identitet kao „najvažnije i najdalekosežnije pitanje naše duhovnosti povesti“.
Glavni urednici trećeg toma „Catena Mundi“ su Branimir Nešić i Srđan Petrović, a lavovski deo posla na bezmalo hiljadu strana studija, ogleda i priloga autora od 19. do 21. veka, podeljenih u 12 tematskih celina, uradili su recenzenti ovog izdanja – akademik Kosta Čavoški, istoričari Dušan T. Bataković, Miloš Ković i Milo Lompar.
„Naslov prva dva toma je „Srpska hronika ili srpska istorija na svetskim verigama“. Otud i to mistično ime ove svojevrsne i specifične enciklopedije koja se zove „Catena mundi“. A ako hoćemo da sažmemo Kijukov intelektualni rad i ono što je suština prva dva toma, ako u jednoj rečenici svedemo šta je to srpska istorija, a to je borba za očuvanje nacionalnog identiteta naroda na ovim prostorima, onda je to prirodno da to bude tema ovog trećeg i četvrtog toma, koji planiramo. Tome treba dodati i želju da očuvamo tematsko-kompozicionu strukturu prva dva toma i da, ne menjajući Kijukov obrazac, nastavimo sa demistifikacijom političkih mehanizama i stereotipa koji se stalno nameću srpskom narodu kao sredstvo identitetskog inženjeringa – objašnjava za „Danas“ Branimir Nešić.
Osim namere da ukaže na izvore, razvoj, odlike, lutanja i negiranja nacionalnog identiteta Srba u različitim državnim projektima od srednjeg veka do danas, „Catena mundi 3“, kao i prethodne dve istoimene knjige za cilj ima i protivljenje „duhovnim prevarama“ posebno u „kolonijalnoj demokratiji“. Jedna od tih „opasnosti“ je, prema Nešićevim rečima, „oživljavanje titoističkog jugoslovenstva“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
