Kompanija Verizon Komjunikejšns razmatra da „ublaži“ svoje poslovanje u Latinskoj Americi na neko vreme od kada je postigla dogovor u aprilu da proda svoje investicije u tri vlasništva u Portoriku, Dominikanskoj republici i Venecueli. Sada ova kompanija verovatno priželjkuje da je još ranije prekinula svoje latinske veze.
Kompanija Verizon Komjunikejšns razmatra da „ublaži“ svoje poslovanje u Latinskoj Americi na neko vreme od kada je postigla dogovor u aprilu da proda svoje investicije u tri vlasništva u Portoriku, Dominikanskoj republici i Venecueli. Sada ova kompanija verovatno priželjkuje da je još ranije prekinula svoje latinske veze. Kompanija bi mogla da izgubi i do nekoliko stotina miliona dolara zahvaljujući juče inaugurisanom predsedniku Venecuele Ugu Čavesu koji je zapretio da će da nacionalizuje glavne državne telekomunikacione i elektroprivredne kompanije.
Investitori u Venecueli, SAD, ali i čitavoj Latinskoj Americi alarmantno su reagovali u utorak kada su procenili kakav bi posledice mogle biti izazvane Čavesovim planom da nacionalizuje ključne delove ekonomije. Sećanja na ranije nacionalizacije tokom druge nemirne ere, na mestima kao što su Kuba i Čile, pomogla su da se glavni indeks berze u Karakasu spusti na gotovo 19 odsto.
Vrednosti indeksa na berzama širom Latinske Amerike opale su, ali u pojedinim zemljama pad nije bio drastičan. Reakcija prema svemu sudeći pokazuje uverenje investitora da je Čaves ograničio uticaj drugih vlada u regionu na ekonomsku politiku. Ipak, investitori su prodali akcije u američkim, argentinskim i meksičkim kompanijama koje bi mogle postati ranjive na potez Čavesa da preuzme kontrolu nad objektima koje su privatizovale prethodne administracije. Kako predviđaju analitičari, vlasnici kompanija venecuelanskog čelika, cementa, banaka i hotelskih kompanija, pa čak i žičani kran koji vodi turiste do vrha planine Avila ovde – mogli bi da budu pogođeni nacionalizacijom. Portparol Bele kuće Toni Snou izjavio je u utorak da „nacionalizacija ima dugu i neslavnu istoriju neuspeha širom sveta“. „Mi podržavamo venecuelanski narod i mislimo da je ovo za njih nesrećan dan“, rekao je Snou.
Čaves je još više povećao zabrinutost zahtevom od Kongresa da mu da ogromnu, još veću predsedničku moć. Ukoliko to bude uspešno, nove moći bi mu dozvolile da mere pretvori u zakon za jednu godinu i tako zaobiđe bilo kakvu zakonsku debatu. I, na kraju, Čaves je zatražio i ukidanje autonomije venecuelanske Centralne banke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
