Čavesu daju mandat do „dve hiljade i zauvek“

Iako bije tešku bitku sa kancerom, rešen je da obezbedi sebi novi mandat nakon 14 godina staža na predsedničkom tronu. „Evo me ponovo pred vama“, počeo je Čaves svoje nedavno obraćanje pred masom pristalica nakon što se formalno registrovao kao kandidat za oktobarske izbore. Javnost ga je retko viđala u proteklih nekoliko meseci, zbog njegove bolesti, a slika i prilika koji su prilikom ozvaničenja kandidature obišli svet donekle su raspršili glasine da je njegova bolest u termalnoj fazi, da neće izdržati do izbora i da traga za naslednikom. Ne samo da je, kako kažu, zvučao vrlo dobro, već je po tradiciji pričao više od dva sata pa čak i pevao desetak minuta. Uveravao je Čaves svoje pristalice da će osvojiti treći mandat nokautirajući protivnika. Držao je pridike opoziciji da pokušava da jeftino proda zemlju multinacionalnim kompanijama.

Za razliku od njegove bolesti koja svakako ostavlja trag, reklo bi se da je Čavesova popularnost ostala netaknuta. Istraživanja mu daju ubedljivu prednost u odnosu na rivala Enrikea Kapriljesa, 39. godišnjeg pravnika.

– Mnoga istraživanja, uključujući i neka iz opozicionih krugova, predviđaju mu izbornu pobedu. Kampanja će, svakako, pokazati da li je Čaves pobedio bolest koja ga je skrajnula sa scene protekle godine i koliko će Kapriljesu biti teško da ga porazi u oktobru – ističe Migel Tinker-Salas, istoričar i stručnjak na koledžu Pomona u Los Anđelesu.

Šef države koji je promenio ustav 2003. kako bi ukinuo ograničenja mandata sada je u poziciji u kojoj je samo njegovo postojanje dovoljno da osujeti protivnike, ali će svakako morati da pokaže još ubedljivije da se oporavio i odagna sumnje u svoju spremnost da još šest godina vodi zemlju.

Veteran američkog novinarstva Den Rader saopštio je saznanja koja mu je nedavno preneo pomoćnik predsednika Venecuele da Čaves boluje od agresivnog oblika kancera koji je ušao u „poslednju fazu“, što znači da mu preostaje svega par meseci života. Ova konstatacija samo je delimično kontradiktorna navodima Eve Golinger, odane pristalice Čavesa i urednice engleske verzije Koreo del Orinoko, koja je replicirajući Raderu napisala: „Čaves ima kancer i bori se svim silama sa tim, sa istom jačinom kao i kada je gurao naciju napred, veoma često nailazeći na napremostive prepreke. Ali Čaves nije van igre kako Rader zlobno nagoveštava“.

Za istinske sledbenike Čavesovog pokreta svaki razgovor o mogućem nasledniku unapred je odbačen. Čaves će, kažu, biti na vlasti do godine „dve hiljade i zauvek“. Dobar deo Čavesovih pristalica, ipak, strepi za zdravlje svog favorita i sa nelagodom razmišljaju ko bi ga zamenio ako ga zdravstveno stanje prisili na povlačenje, pre ili nakon izbora 7. oktobra.

Takva iznenadna tranzicija bila bi težak zahvat za mnoge zemlje, a kamoli za Venecuelu, gde je Čaves duboko pustio korenje – uspostavio je državu koja se vrti oko njegove ličnosti, a valjanog naslednika, tvrdi tamošnja stručna javnost, nema ni na vidiku.

Politički posmatrači dele uži krug oko predsednika na dve-tri glavne grupe od kojih svaka ima svog glavnog driblera za eventualnog Čavesovog naslednika. Spominje se grupa koju predvode šef diplomatije Nikolas Maduro i potpredsednik Elias Milano. Obojica dugogodišnji levičari u dobrim odnosima sa Čavesom i njegovim pristalicama, istinski zaljubljenici u Bolivarsku revoluciju.

Drugu grupu predvodi predsednik Nacionalne skupštine Diosdado Kabelo i čovek broj dva u Čavesovoj Socijalističkoj partiji. Kabelo je bivši vojnik i učesnik propalog puča iz 1992. koji je vodio Čaves, a koji će, kako se ispostavilo kasnije, predstavljati odskočnu dasku na putu ka vrhu nacionalne politike. Blizak je vojsci i poslovnoj zajednici.

I u Čavesovoj porodici analitičari vide potencijalnog naslednika – njegov stariji brat Adan, guverner Barinasa pominje se kao mogući izbor. Dve Čavesove kćeri, Rosa Virdžinija i Marfa Gabrijela, ponekad se spominju kao kandidati koji bi sačuvali porodično ime na glasačkom listiću. Ipak, nema sumnje da svima nedostaje Čavesova harizma i posebna nit ka biračima. S druge strane, Kabelo iako britkog jezika sa reputacijom makijaveliste nije naročito popularan.

Vlada bez plana „B“?

Da je Čaves najbolji kandidat i da bi bez njega socijalistički projekat bio doveden u pitanje smatra Džon Magdaleno, politički analitičar iz Karakasa. Profesor političkih nauka Havijer Korales ocenjuje vrlo neobičnim ponašanje rukovodstva koje samo odlaže umesto da pripremi plan za sprečavanje eventualnog haosa u vladi. S druge strane, Čavesovi oponenti nebrojeno strana u štampi i sati na televiziji posvećuju ovom pitanju. Likuju pred perspektivom borbe za moć i slade se mišlju da bi Kapriljes mogao da se takmiči protiv nekog manje harizmatičnog naslednika Čavesa. Istraživanja koja je naručio Čavesov tabor pokazuju da bi Kapriljes potukao bilo kog eventualnog naslednika Čavesa. Jer, slažu se mnogi, ni u opoziciji ni među čavistima nema Ugu ravnog.