CEFTA dobar okvir za investiranje

Zemlje jugoistočne Evrope u poslednjih nekoliko godina beleže značajan napredak u međusobnoj saradnji i individualnom privrednom razvoju, uz izuzetak Bosne i Hercegovine koja je pala na lestvici globalne konkurentnosti, rečeno je na Regionalnom ekonomskom forumu u Dubrovniku.
Dvodnevni skup, koji je održan četvrtu godinu zaredom, okupio je 160 učesnika iz osam zemalja regiona, uključujući i pet predsednika država jugoistočne Evrope. Predsednici Hrvatske Stjepan Mesić, Crne Gore Filip Vujanović, Albanije Bamir Topi i Makedonije Branko Crvenkovski pohvalili su se na skupu ekonomskim napretkom svojih zemalja.
Privrednim rastom od šest odsto, budžetskim suficitom od 182 miliona evra i stopom nezaposlenosti od 11,8 odsto pohvalio se crnogorski predsednik Vujanović, rekavši da je Crna Gora najmanje zadužena zemlja u regionu. Vujanović je dodao da je Crna Gora 2006. privukla 670 miliona evra, a u prvih devet meseci ove godine 708 miliona evra stranih ulaganja.

MESIĆ: Entiteti nikad neće biti države

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i predsednik Predsedništva BIH Željko Komšić saglasili su se oko potrebe očuvanja celovitosti BIH, pri čemu je Mesić istakao da entiteti „nikada nisu bili niti će ikada biti države“. Komšić je podsetio na nerešena granična pitanja i status luke Ploče, te izrazio nadu da će s hrvatskom vladom pronaći prihvatljivo rešenje spora oko mosta na Pelješcu.

Stjepan Mesić je o Hrvatskoj govorio kao tehnološki i ekonomski najrazvijenijoj zemlji regiona koja je, prema nekim faktorima iz Izveštaja Svetskog ekonomskom foruma, i iznad nekih članica Evropske unije, ali je upozorio da još nije zadovoljan iskorišćenošću vlastitih potencijala.
Šef makedonske države Branko Crvenkovski smatra da je u regionu u poslednjih desetak godina stvorena dobra mreža saradnje i da su zemlje jugoistočne Evrope skinule negativne stereotipe o Balkanu. Crvenkovski je dodao da je potrebno poboljšati putnu i energetsku infrastrukturu kako bi balkanske veze i koridori postali evropski.
Jedino je predsednik Predsedništva BIH Željko Komšić sa zabrinutošću govorio o privrednom stanju svoje zemlje. On je rekao da je loše privredno stanje posledica političke krize koja je, s manjim ili većim intenzitetom, prisutna od donošenja Dejtonskog sporazuma, kao i da je kriza eskalirala ostavkom predsednika Saveta ministara i paralizom oba doma Parlamenta BIH.
Svi predsednici su se složili da je CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini) dobar okvir za jačanje ekonomskih odnosa, jer su kroz nju uklonjene trgovačke barijere i stvoren okvir za kontakte poslovnih ljudi, kao i povoljnija klima za strane investicije u region.
Novi ugovor CEFTA potpisale su u Bukureštu u decembru 2006. godine Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Albanija, BIH, Crna Gora, Moldavija, Srbija i UMNIK/Kosovo, a pristupanjem EU u januaru 2007. godine Rumunija i Bugarska prestale su biti njene članice.