Čeka se ishod „trke“ Putina i Medvedeva

Ministarstva inostranih poslova i odbrane Rusije istakli su značaj dijaloga sa Sjedinjenim Državama, ali su navela različite perspektive i prioritete. Ruske diplomate uglavnom, ali ne uvek, izražavaju tvrdokornije stavove, dok Rogozin ima sopstvenu agendu kada je reč o saradnji u oblasti odbrane od balističkih raketa.

Drugo pitanje odnosi se na nesigurnost povodom toga ko će vladati Rusijom. Imajući u vidu različita gledišta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i njegovog prethodnika na toj funkciji i aktuelnog premijera Vladimira Putina, glavnih kandidata na predsedničkim izborima koji će biti održani naredne godine, mnoge ruske birokrate uzdržavaju se od pokretanja odvažnih inicijativa u domenu odbrane od balističkih raketa ili nekih drugih strateških pitanja u vezi s kontrolom naoružanja dok ne vide ko će biti naredni predsednik. Stiče se utisak da Medvedev ima manje strahove od NATO nego njegov prethodnik na državnom kormilu, ali Putin je u prošlosti, takođe, pokazivao iznenađujuću fleksibilnost u pogledu nekih strateških pitanja.

Kada je reč o oceni pretnji koje vrebaju od projektila, dolazi do izražaja preplitanje stavova stručnjaka za tehniku u ruskoj vladi, Alijansi i Sjedinjenim Državama, ali otkrivaju se i pojedine suštinske razlike u mišljenju političkih stratega. Ilustracije radi, dok predstavnici Zapada u suštini vide Iran kao sve veću pretnju, mnogi Rusi i dalje naglašavaju da iranski režim ostaje izazov u domenu širenja naoružanja koji može biti prevaziđen sredstvima kao što su diplomatije i međunarodne sankcije ograničenog domena. Takođe, zbog ponosa i istorije, mnogi Rusi odbijaju da poveruju da američke zvaničnike više brinu strateški potencijali Irana nego arsenal koji poseduje Rusija. Stoga, oni smatraju da, uprkos uveravanjima Amerikanaca, SAD nastoje da ostvare sporazum u domenu odbrane od balističkih raketa kako bi smanjili strateške potencijale Rusije, pod maskom zaštite Amerike i njenih saveznika od Irana.

Tokom bilateralnih razgovora s Moskvom, američki zvaničnici ponudili su četiri konkretna predloga o saradnji: pokretanje dvonacionalnih i multinacionalnih centara u kojima bi osoblje iz Rusije moglo da se uveri u miroljubivu prirodu aktivnosti Sjedinjenih Država i NATO, izradu zajedničkih ekspertiza o uticajima sporazuma o odbrani od raketnih projektila i mogućim načinima za rešavanje problema, zajedničke aktivnosti NATO i Rusije koje bi se temeljile na ranijoj saradnji, prekinutoj posle oružanih sukoba Rusije i Gruzije u avgustu 2008, kao i uspostavljanje opšteg zakonskog okvira koji bi predstavljao potporu za navedene i ostale projekte.

Ruski zvaničnici su pokazali određeno interesovanje za takve inicijative, od kojih su pojedini predstavljali prvobitne predloge Kremlja, ali su naglasili da je neophodno najpre postići konsenzus sa Sjedinjenim Državama o glavnim strateškim principima. Iznad svega, oni žele da SAD potpišu pravno obavezujući sporazum u kojem će biti naglašeno da dogovor o odbrani od balističkih raketa nikada neće ugroziti strateške interese Rusije.

Američki zvaničnici ističi da nikada neće ugroziti strateške interese Rusije, ali administracija predsednika SAD Baraka Obame ne želi da potpiše sporazum kojim bi se ograničila sposobnost Amerike da zaštiti samu sebe i svoje saveznike od raketnih napada iz inostranstva. Pored takvih konkretnih diskusija, napori Sjedinjenih Država da postignu sporazum o kontroli naoružanja sa Rusijom, trenutno su usmereni i na strateške razgovore o stabilnosti i pokretanju dijaloga o uspostavljanju povoljnog temelja za narednu rundu pregovora u tom pitanju. Tokom tih pregovora verovatno neće biti reči o mnogim temama koje se bile potisnute u stranu u nastojanju da se što postigne novi Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START). Osim protivraketne odbrane, postoji mogućnost da će teme razgovora biti taktičko nuklearno oružje, rezerve bojevih glava koje su uklonjene iz operativnih arsenala, ali koje još uvek nisu uništene, te strateška municija.

Takva pitanja razmatraju se na bilateralnim razgovorima, između Rusije i Sjedinjenih Država, kao i prilikom multilateralnih susreta, u okviru takozvanih pregovora P-5, koji uključuju predstavnike svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Autor je direktor Centra za političke i vojne analize u okviru Instituta Hadson