Zašto se kasni sa usvajanjem Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave

Sporazum je rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada, koje koordinira Stalna konferencije gradova i opština, a podržavaju Kraljevina Švedske, brojni domaći državnih organa i institucije i neke međunarodne organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave kreiran je normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava.

To je normativni akt koji u znatnoj meri afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.

On svojim rešenjima, oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih, pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Srbija je još 2009. godine usvajanjem Zakona o vanrednim situacijama, koji je dosad u dva navrata „popravljan“, postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi, na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma, evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije nekadašnje civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014. nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset godina npr. u Beogradu, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika.

Sudeći prema ponašanjima najodgovornijih u lokalnim samoupravama i dalje olako zaboravljamo potrebu i značaj primenu sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave dobile su od SKGO odmah posle predstavljanja dokumenta u Kruševcu, tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su dosad razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave – Skupština grada Kruševca i Skupština opštine Vrnjačka Banja.

One su to uradile na sednicama lokalnih parlamenta održanim istog dana, 25. decembra 2019 godine.

Većina od još 16 lokalnih samouprava iz Asocijacije sliva Zapadne Morave nije uvrstilo ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština iako su lokalni parlamenti učestalo zasedali tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020. godinu. Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova našlo i Kraljevo koje je donedavno prednjačilo u ovim poslovima.

Čini se da je interes čelnika Kraljeva za nastavak proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedište budućeg zajedničkog međuopštinskog organa za poslove smanjenja rizika od katastrofa i razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog znaće se uskoro.

Od nemilog iskustva do Protokola

Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010. godine i u razornim poplavama iz maja 2014. presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove, a potom i na iniciranje saradnje sa drugim opštinama i gradovima. Posle tri godine mukotrpnog rada, desetog februara 2017. predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Mehanizam EU za civilnu zaštitu

Trebalo je najpre da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bismo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Koordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta. Od te 2015. godine nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Tekst je deo medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena“, koga sprovode „KV Novosti-on line“, podržanog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi u tekstu su odgovornost „KV novosti on line“ i ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.