Čeka se povratak degradiranih profesionalaca

Reč je o ljudima koji su za vreme vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića predvodili borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i ratnih zločina, a na kraju i akciju Sablja. U toj čistki najgore je prošao, saglasni su stručnjaci za kadrovska pitanja u policiji, Milan Obradović.

POIGRAVANJE LJUDIMA

Naši sagovornici, bliski policijskim i bezbednosnim krugovima, podsećaju da su u periodu vlada dva Zorana uhapšene najopasnije organizovane kriminalne grupe, koje su potom osuđene na ukupno 200-300 godina zatvora. Ove akcije su izvedene ne samo u Beogradu veći u Kruševcu, Novom Sadu i drugim gradovima. Takođe, u tom periodu otvorene su mnoge bolne teme, istrage ratnih zločina i ubistava novinara, koje po njihovom odlasku iz službe nisu okončane podizanjem optužbi i presudama.

Sagovornici Danasa ističu da je to „poigravanje ljudima i njihovim sudbinama“. Rezultat su teški zdravstveni problemi Milana Obradovića, potom Siniše Grbića, nekadašnjeg načelnika Uprave pogranične policije, kao i Nenada Milića, nekadašnjeg zamenika ministra Dušana Mihajlovića. Sva trojica su preživela infarkt.

Mnogi od tih policajaca su samovoljno napustili službu nakon postavljanja na niža radna mesta, sa nelogičnim obrazloženjima, koja bi se mogla kvalifikovati kao „mobing“ (maltretiranje na radnom mestu). Ono što je bilo jasno jeste da tadašnji ministar policije i funkcioner DS-a Dragan Jočićnije želeo da bude okružen najbližim saradnicima svog prethodnika, političkog neprijatelja.

Siniša Grbićje s mesta načelnika Uprave pogranične policije prebačen u GSUP Beograd u Ljermontovljevoj ulici kao šef odeljenja, što je pet lestvica niže mesto od dotadašnjeg. Zbog toga je dao otkaz.

General Milivoje Mirkov, načelnik Uprave policije, takođe je dao otkaz. Na njegovo mesto postavljen je Mladen Kuribaka, koji je tada radio u SUP-u Pančevo.

Goran Petrović, nekadašnji šef DB-a, nakon pobune „crvenih beretki“ podneo je ostavku na tu funkciju. Protiv njega je potom, zbog istupa u javnosti, pokrenut disciplinski postupak, da bi zatim dobio poziciju – vatrogasnog analitičara. Zatim je dao otkaz i sada, kako je naveo za naš list, „ne radi ono što ume najbolje da radi“.

Posebno su sporni slučajevi penzionisanja u MUP-u Srbije. To je često metod za obračun s političkim ili ličnim neprijateljima, kakav se primenjuje i u drugim državnim službama.

Po dolasku Dragana Jočića na mesto ministra policije, prvo su „počišćeni“ ljudi koji su rukovodili Sabljom. Osim Obradovića, na udaru su se našli i Boro Banjac, tadašnji šef UBPOK-a i Mile Novaković, tadašnji šef kriminalističke policije. Banjac i Novakovićsu penzionisani, nakon čega su osnovali privatnu detektivsku agenciju Mikro.

OSVETA U PRESTONICI

Posebno je loše prošla beogradska policija. Njen šef Milan Obradovićje smenjen februara 2004, premešten u Kuršumliju, zatim uhapšen i optužen za torturu, da bi proveo dva meseca u pritvoru. Optužnica za mučenje članova kriminalne „Makine grupe“ je na kraju odbačena.

Branko Možgon, pomoćnik načelnika GSUP-a Beograd, premešten je u vatrogasce. Jadranko Petković, načelnik Uprave kriminalističke policije, ponudio je ostavku nakon smene njegovih najbližih saradnika Zorana Savića, Aleksandra Šćekića (bivšeg načelnika Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala) i Vesne Simić(bivšeg načelnika Odeljenja za maloletničku delinkvenciju). Smenjen je i Srbislav Ranđelović, prvi generalni inspektor MUP-a Srbije, koji je nedavno penzionisan.

Tokom mandata Dragana Jočića, Dejan Svilar, zamenik načelnika Prvog odeljenja beogradske kriminalističke policije i inspektor Predrag Pavlica dobili su po hitnom postupku rešenja o premeštanju na niža radna mesta, a inspektor Petar Damjanac dobio je rešenje o penzionisanju. Inspektor Svilar je premešten u Obrenovac, a Pavlica u OUP Lazarevac. Ovi inspektori su u ime MUP-a podneli krivične prijave protiv četiri bivša rukovodioca EPS-a zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i oštetili budžet za više od 143 miliona dinara.

Po nezvaničnim procenama, ministar Jočićje za osam meseci uspeo da smeni 18 načelnika sekretarijata i 15 načelnika uprava policije. Na optužbe da sprovodi čistke „nepodobnih“, Jočićje odgovorio: „Prvo što sam kao ministar policije sa saradnicima uradio bila je depolitizacija i kadrovska obnova rukovodećeg sastava. Shodno načelima da policijom treba da rukovode isključivo profesionalci, kod raspoređivanja prednost smo dali diplomiranim oficirima Policijske akademije prve i druge generacije. Kadrovska reorganizacija nije vršena po stranačkoj pripadnosti.“

DAČIĆ NA POTEZU

Uoči formiranja sadašnje Vlade Srbije, dakle dok je kabinet Vojislava Koštunice imao „tehnički“ mandat, više policijskih funkcionera je dobilo rešenje o penzionisanju. Između ostalih i komandant Žandarmerije Borivoje Tešić. On je uložio žalbu na rešenje o penzionisanju, koje mu je iz MUP-a uručeno 20. juna. U žalbi se navodi da on ne ispunjava uslove za penzionisanje, jer je jedan od uslova deset godina rada u MUP-u, a Tešićje radio samo četiri. Pre toga je bio na odgovornim dužnostima u vojskama Srbije i Crne Gore i SRJ.

Zanimljivo je da je rešenje o penzionisanju napisano još 26. maja, znači da se sa uručenjem čekalo gotovo mesec dana. Po proceduri, rešenje o penzionisanju predlaže ministar policije, ali u slučaju Tešića to je mogla da uradi samo tadašnja državna sekretarka MUP-a Mirjana Orašanin, budući da teško povređeni Jočićnije bio na dužnosti. Prema propisima, formalni potpis na rešenje stavlja direktor policije Milorad Veljović. Konačnu odluku o ostanku Tešića trebalo bi da donese novi ministar Ivica Dačić.

Javnost, a još više pripadnici MUP-a na različitim funkcijama, još čekaju na kadrovska rešenja Ivice Dačića. Da li će konačno zaživeti reforma policije u skladu s međunarodnim standardima i kriterijumima stručnosti i poštenja, ili će biti nastavljena neslavna praksa. Treba se nadati da su pomenuti kriterijumi naveli Dačića da razreši Mladena Spasića sa mesta načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.