Čeka se savremena marina

U ovoj 2015. godini očekuje se dupliranje broja brodova čemu u prilog idu i podaci da Dunavom dnevno ovih dana prođe i do pedesetak teretnih i putničkih brodova. U proteklih osam meseci ove godine plovilo je 12 odsto više brodova na Dunavu i prevezeno 34 odsto robe više nego lane. Iako je po oceni brodara i putnika tok Dunava kroz našu zemlau najatraktiviji u Evropi, Srbija je i dalae jedina zemlaa na Dunavu koja ima slabo razvijeni linijski prevoz putnika od grada do grada koji se nalaze na ovoj reci.

Zbog loše rečne infrastrukture, na delu Dunava kroz Srbiju u dužini od 588 kilometara, turistički brodovi pristaju samo u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu. Turistički brodovi koji krstare Dunavom još uvek ne mogu da pristaju u Golupcu, koji nema odgovarajuće pristanište, pa strani i domaći turisti mogu samo sa vode da gledaju Golubačku tvrđavu čija je revitalizacija u toku.

U Golupcu najavlauju da će i taj grad konačno dobiti savremenu marinu za turističke brodove, ali je neizvesno kada će turisti sa Dunava moći da priđu tvrđavi. U toku je gradnja obilaznice oko utvrđenja, duge 800 metara, kako bi se saobraćajnica, koja je deo Đerdapske magistrale, izmestila izvan njegovih zidina. Istovremeno se radi i druga, a to je gradnja infrastrukture, obaloutvrde, vizitorskog centra i arheološkog parka. Po završetku svih radova biće uređeno pristanište za kruzere, restorani, biciklističke staze, sportski tereni, bazeni, ribarsko selo, apartmani, atelaei za umetnike i marina za čamce. Dunavom godišnje prođe oko 500 velikih turističkih brodova, nijedan od njih ne svraća u taj grad, jer on još uvek nema pristanište po evropskim standarima, bezbedno za brodove i putnike.

Dolazak novih turista bio bi veoma značajan za Golubac i sa finansijskog aspekta, jer turistički prihodi ne bi oticali Dunavom u Crno more, a primer dobre prakse za to je Donji Milanovac u kome, od kada je izgrađena luka, godišnje boravi oko 20.000 stranaca.

Usvajanjem Dunavske strategije razvoja turizma na Dunavu stvoreni su preduslovi bolae saradnje podunavskih zemalaa u sprovođenju projekata vezanih za Dunav. Sliv ove Međunarodne reke ima mnogo potencijala za održivu unutrašnju plovidbu i to zahteva unapređenje rečnog saobraćaja koji iz godine u godinu postaje sve brojniji.

Uz zajedničku istoriju i tradiciju, kulturu i umetnost koje održavaju različitost naroda u regionu, kao i izuzetnu prirodnu baštinu, region Dunava predstavlaa veliki potencijal što ga čini evropskim i svetskim brendom.