Koordinator za naučno-stručne poslove na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad“ Miroslav Malešević izjavio je da će pšenica biti posejana na većim površinama od lanjskih i da je setva počela pre nekoliko dana.
Malešević je kazao da se, prema interesu proizvođača za nabavku semena, očekuje da će pored pšenice, ječam takođe biti zasejan na većim površinama, što je, kako je naglasio, dobra vest jer je „pšenica ove godine dala bolji prinos od kukuruza“.
– Želja je da se pšenicom zaseje negde oko 550.000 hektara i negde oko 70.000 do 80.000 pod ozimim ječmom, a računa se da bi desetak hiljada hektara trebalo da bude pod ozimim tritikaleom. Znači, ukupno bi jesenas strna žita trebalo da budu zasejana na površinama od 650.000 hektara – procenio je Malešević.
Malešević je dodao da će uz površine koje će na proleće biti zasejane jarim ječmom i ovsem, to biti „primerenija struktura od ove koju smo imali do sada“.
– Kukuruz je obran, suncokret i soja su davno požnjeveni tako je oslobođen prostor za setvu pšenice i jedino se čekala kiša koja nikako da dođe – rekao je Malešević, dodajući da mnogi ratari imaju velike probleme sa oranjem, osnovnom obradom i predsetvenom pripremom, ali i sa samom setvom.
Prema rečima Maleševića, najveći problem pored suvog zemljišta, koje je isušeno čak do 120 centimetara, jesu žetveni ostaci, pogotovo iza kukuruza, pa mnogi pribegavaju njihovom paljenju što je, kako je naglasio, i zabranjeno zakonom i štetno jer uništava veliku količinu organskih i hranjivih materija koje su zaostale u tim žetvenim ostacima.
Problem sa isušenom zemljom, kako je Malešević objasnio, dobar deo poljoprivrednika rešava upotrebom teške mehanizacije kao što su teške tanjirače i razređivači i tako uspeva da pripremi zemljište za setvu.
– Najveći deo proizvođača čeka da se nešto dogodi, odnosno, čeka da padne kiša. Naš je savet da se svakako krene sa pripremom zemljišta, jer se može desiti da baš tamo pri kraju oktobra dođe do nekog kišnog perioda koji bi mogao da izbaci ratare sa njiva na više dana što bi dovelo do drugog problema, a to je kašnjenje setve – upozorio je Malešević.
Profesor je istakao da bi proizvođači pšenice trebalo da malo povećaju dubinu, da dublje seju, na pet centimetara, kako bi sprečili da eventualno manja kiša izazove klijanje. Malešević je izrazio zadovoljstvo što se setva uprkos lošim vremenskim uslovima i veoma suvom zemljištu ipak odvija.
– Setva ječma je počela negde oko 25. septembra i svakim danom ona sve više odmiče, jer teoretski optimalni rok za setvu ječma ističe upravo ovih dana, odnosno do 10. oktobra – objasnio je Malešević, napominjući da poljoprivrednici nemaju problema sa obradom zemljišta na parcelama na kojima su bili suncokret i soja.
Ne paliti ostatke
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu apelovao je na poljoprivredne proizvođače da se suzdrže od paljenja žetvenih ostataka. Takođe, traži se intenzivnije učešće Republičke poljoprivredne inspekcije, za čiji rad je nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i poljočuvarske službe organizovane u lokalnim samoupravama u rešavanju problema. „Paljenjem žetvenih ostataka kiseonik iz zemljišta se troši, stvaraju se anaerobni uslovi u kojima aerobne mikroorganizmi trajno nestaju iz oraničnog sloja. Ovakvo zemljište više ne može da se regeneriše, vremenom gubi sva kvalitetna svojstva što neminovno dovodi do gubitka prinosa. Osim agronomskih razloga sprovođenje mere zabrane paljenja žetvenih ostatka je važno i sa aspekta bezbednosti, neretko zbog širenja vatre nastaju štetne posledice velikih razmera“, navodi se u saopštenju.
Savet ratarima
Miroslav Malešević savetuje da bi ratari koji imaju lakše tanjirače trebalo na njih da postave dodatne terete kako bi mogli da obrađuju isušenu zemlju, ili da, kako je kazao, od komšija pozajme teške tanjirače.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
