Čekajući novi zakon

Na nedavno održanom okruglom stolu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u organizaciji našeg lista, predstavnici državnih institucija, organizacija koje se bave zaštitom osoba sa invaliditetom i medija, složili su se da njihovo zapošljavanje, pored ispunjavanja zakonske obaveze, treba da bude i rezultat razvijene korporativne odgovornosti kompanija u Srbiji.

Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje je naglasio da osobama sa invaliditetom nije potrebno saosećanje, nego aktivno uključivanje u svet rada, što će, s druge strane, smanjiti društveni trošak. On je naglasio da društvo treba da odgovori na pitanje da li je bolje da stvara dodatne troškove, ili da omogući osobama sa invaliditetom da kroz adekvatan posao obezbede normalnu egzistenciju.

Osnovni ciljevi Predloga zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom su, kako je naveo Ilić, povećanje zaposlenosti osoba sa invaliditetom i obezbeđivanje adekvatnih uslova za njihovu integraciju. On je ukazao i na značaj uređenja oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa međunarodnom pravnom regulativom i pozitivnim rezultatima prakse zemalja u kojima se ova vrsta zakonskih propisa već sprovodi.

 Otvoreno tržište i preduzetništvo

Zorica Gruevski, rukovodilac Grupe za unapređenje zaštite osoba sa invaliditetom u Ministarstvu rada i socijalne politike, ukazala je na značaj već donetih zakona koji se bave zaštitom osoba sa invaliditetom. Reč je o Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i Strategiji unapređenja položaja osoba sa invaliditetom Vlade Srbije. Predlog zakona, kako je navela, u skladu je i sa konvencijama Međunarodne organizacije rada, direktivama, rezolucijama i preporukama Saveta Evrope, kao i Akcionim planom ove organizacije za osobe sa invaliditetom od 2006. do 2015.

Prema njenim rečima, apsolutni prioritet je zapošljavanje ovih osoba na otvorenom tržištu rada ili alternativno zapošljavanje uz podršku. Ona je napomenula da je neophodno podsticati i preduzetništvo samih osoba sa invaliditetom.

Ildiko Rigo, predstavnica Međunarodne organizacije rada, ukazala je da visoka stopa nezaposlenosti osoba sa invaliditetom uzrokuje pad proizvodnog kapaciteta društva u celini, ali negativno utiče i na sistem socijalnog osiguranja, jer stvara velike izdatke za zbrinjavanje ovih osoba. Ona je napomenula da je sistem kvota, koji predviđa Predlog zakona, a prema kojem je na svakih 50 zaposlenih poslodavac obavezan da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, pozitivan, ali ne i dovoljan.

– Ukoliko kompanija zaposli osobu sa invaliditetom samo jer je na to obavezuje pravna regulativa, to može biti novi izvor diskriminacije i isključivanja ovih osoba – naglasila je Rigo.

Ona je dodala da državne institucije treba da ohrabre poslodavce na zapošljavanje ovih osoba kroz poreske olakšice, nagrađivanje ili direktno finansiranje prilagođavanja radnih mesta za osobe sa invaliditetom.

– Iskustva pokazuju da su osobe sa invaliditetom pouzdani i posvećeni radnici, kao i da pozitivno doprinose sredini u kojoj rade. Oni su takođe lojalni i često dugo ostaju kod istog poslodavca. Zapošljavanjem ovih osoba, kompanije mogu bolje da razumeju i njihove potrebe kao potencijalnih klijenata – istakla je Rigo.

S obzirom na to da se često dešava da se ove osobe ne javljaju na oglase za posao, Rigo je ukazala na neophodnost kontinuirane saradnje kompanija i vladinih, ali i nevladinih organizacija koje bi im ukazale na potencijalne kandidate za zaposlenje kod njih. Pored uklanjanja arhitektonskih prepreka u zgradama i prevozu za ove osobe, značajno je obezbediti i obuku za posao osobama sa invaliditetom kroz mentorski rad – navela je ona.

Borba protiv diskriminacije

Kako je naglasio savetnik kancelarije UNDP-a u Srbiji Damjan Tatić, osobama sa invaliditetom pripadaju sva prava koja uživaju i drugi ljudi pa tako i pravo na rad. On je napomenuo da bi Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom trebalo izmeniti u delu koji predviđa subvencionisanje poslodavca u visini minimalne zarade u periodu od godinu dana. On je napomenuo da se time šalje loša poruka da ove osobe za svoj rad zaslužuju samo minimalnu zaradu.

Stevan Vujasinović, koordinator projekta UNDP-a „Globalni dogovor“ istakao je da je jedan od principa ovog projekta, koji je u Srbiji pokrenut prošle godine, obaveza borbe ovih kompanija protiv svih vidova diskriminacije u sklopu njihovog poslovanja.

Globalni dogovor je najmasovnije dobrovoljno udruženje na svetu posvećeno promovisanju društveno odgovornog poslovanja, sa preko 4000 preduzeća iz više od sto država.

– Kompanije u Srbiji su prepoznale važnost ovog principa, naročito u vezi sa osobama sa invaliditetom – rekao je Vujasinović.

Duška Stojisavljević, predstavnica Asocijacije za promovisanje inkluzije Srbije, navela je pozitivne primere 23 osobe sa intelektualnim teškoćama koje su izmeštene iz institucija i danas zive u nekoliko iznajmljenih stanova u Beogradu.

– Većina njih danas je zaposlena i zadovoljna, jer oni najbolje uče u svom prirodnom okruženju, a ne u institucijama. Država može brzo da uoči pozitivne efekte, jer bi mogla da umanji naknadu za tuđu negu i pomoć za iznos koji ovim osobama daje poslodavac – istakla je Stojisavljević. Ona je, međutim, ukazala na problem ukidanja poslovne sposobnosti ovih osoba pre njihovog smeštanja u institucije, zbog čega oni nisu ravnopravni sa ostalim kolegama, kada je reč o nadoknadi za rad.

Nepotrebno herojstvo

Liza Adams, predstavnica organizacije Hendikep Internešnel (Handicap International), naglasila je odgovornost medija u izveštavanju o osobama sa invaliditetom i važnost upotrebe nediskriminatorne terminologije u medijskim izveštajima. Ona je objasnila da korišćenje uvredljivih i stereotipnih izraza u štampanim i elektronskim medijima umanjuje značaj napora onih koji se zalazu za poštovanje i nediskriminaciju osoba sa invaliditetom.

– Degradirajući izrazi koje pojedini novinari upotrebljavaju kada izveštavaju o ovim osobama prikazuju osobe sa invaliditetom kao nesposobne ljude, naročito za posao – istakla je Adams. Prema njenim rečima, upoređivanjem novinarskog izveštavanja iz zemalja regiona, uočena je nekonzistentnost u korišćenju terminologije za osobe sa invaliditetom pa se tako dešava da se „u jednom članku pojavljuje više različitih termina za ove osobe“. Ona je napomenula da se i dalje ne piše dovoljno o problemima ovih osoba.

– Najveći problem je kada novinari osobe sa invaliditetom prikazuju kao heroje zato što su uspeli da nadu zaposlenje ili da se obrazuju, čime izazivaju suprotan efekat, jer ih na taj način odvajaju od osoba bez invaliditeta – navela je Adams. Ona je, međutim, ukazala da postoje pozitivni pomaci u novinarskom izveštavanju, ali da je neophodno organizovati obuke za medijske radnike kako bi što kvalitetnije izveštavali o problemima osoba sa invaliditetom. Takođe je, kako je navela, važno da novinari što više direktno razgovaraju sa ovim osobama i na taj način bolje shvate njihove potrebe.

Očekuje se da će zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom biti usvojen naredne godine, a prema procenama, već u prvoj godini njegove primene, zaposlenje bi trebalo da dobije oko 7000 osoba sa invaliditetom.

Podaci ne ohrabruju

U Srbiji ima oko 700.000 osoba sa invaliditetom, ali tačan broj je teško utvrditi, s obzirom na to da ne postoji zvaničan registar ovih osoba. Stopa njihove nezaposlenosti iznosi oko 75 odsto. Gotovo polovina osoba sa invaliditetom ima samo osnovno obrazovanje ili manje od toga. Oko 10 odsto njih završilo je škole za učenike sa smetnjama u razvoju, a samo 7 odsto ima visoko obrazovanje. Prema podacima o njihovom životnom standardu, 70 odsto osoba sa invaliditetom živi u siromaštvu.