Čeličnom pesnicom do demokratije

Kopti su juče održali i proteste ispred zgrade državne televizije, optužujući vojsku da ih nije zaštitila. S druge strane, predstavnici armije saopštili su da je više od 190 ljudi uhapšeno i da će im biti suđeno. Vrhovni savet oružanih snaga, telo koje je preuzelo vlast u Egiptu posle svrgavanja režima Hosnija Mubaraka, nazvao je takav korak odvraćanjem ljudi od daljeg nasilja. Ministar pravosuđa Abdel Aziz al Gindi upozorio je da će svi oni koji ugrožavaju stabilnost države suočiti sa „gvozdenom pesnicom“.

– Sprovešćemo oštre mere koje podrazumevaju proglašenje napada na mesta za molitvu i slobodu ispovedanja vere kriminalnim delima – rekao je Gindi, prenosi Bi-Bi-Si. Prema rečima egipatskog zvaničnika, nova pravila podrazumevaće i izricanje smrtne kazne u pojedinim slučajevima.

Verski sukobu u Egiptu predstavljaju značajan moralni i politički udar za vlast koja je u tranziciji, kao i na nade da će promena Mubarakovog režima doneti smirivanje tenzija, smatra Dušan Simeonović, ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose.

– Verski antagonizam je duboko urezan u tkivo Egipta, zbog čega se sukobi ovake vrste javljaju ciklično, i u prestonici Kairu i u unutrašnjosti. Nije slučajno što se najnovija tragedija dogodila u Imbabi, siromašnoj četvrti, gde su i instinkti ljudi ogoljeniji. Takođe, Muslimanska braća imaju u svojim redovima radikalno nastrojene pojedince, a religijski sukobi nekada su podsticani i spolja. Ipak, može se reći da je reč o marginama društva, zbog čega ne treba pribegavati uopštavanjima – naglašava sagovornik Danasa. On ocenjuje da će ovaj slučaj biti rešen, ali da je za dugoročno prevazilaženje problema koji je prisutan već stotinama godinama potrebna duga transformacija, što podrazumeva otvorenost novog režima prema Koptima.

– Kopti su prisutni u prosveti, ekonomiji i kulturi, dok u armiji i Parlamentu nisu zastupljeni u onolikoj meri koliko očekuju. Ilustracije radi, Butros-Butros Gali, nekadašnji šef egipatske diplomatije i bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija, jedan je od retkih Kopta koji je postao poznat na političkoj sceni – kaže Dušan Simeonović.

Prema mišljenju Ivana Kostića, jednog od osnivača nevladine organizacije Balkanski centar za Bliski istok, najnoviji sukob nije iznenađenje.

– Problem Kopta nije nov. Svedoci smo u poslednjih nekoliko godina sve intenzivnijeg sukoba između države, koptske zajednice i radikalnih islamističkih grupa. Naročito u poslednjih šest meseci dogodilo se nekoliko brutalnih napada salafista na koptske bogomolje, za šta je najbolji primer napad koji se dogodio 1. januara u Aleksandriji, kada je eksplozija usmrtila 21 osobu. Mnogi tvrde da je radikalizacija problema sa Koptima otpočela Sadatovim koketiranjem sa islamističkim organizacijama. Međutim, uprkos toj konstataciji, koja je donekle tačna, moramo biti svesni činjenice da su diskriminatorni zakoni koji se tiču Kopta u Egiptu na snazi još od prve polovine 20. veka. Jedan od najboljih primera za to je zakon o podizanju crkava koji se nije menjao još od 30-ih godina prošlog veka, a koji gotovo da potpuno onemogućava podizanje novih crkava – ocenjuje Kostić.

Komentarišući najave vojske da će upotrebiti čeličnu pesnicu kako bi se obračunala sa nemirima u Kairu, Kostić upozorava da treba biti oprezan.

– To može da bude mač sa dve oštrice, naročito ako uzmemo u obzir zakon koji je Visoki vojni savet ratifikovao u aprilu, a kojim se svi protesti smatraju kriminalnim aktom. Egipat je tek kročio na put demokratizacije i ovakvi zakoni i izjave mogu da budu veoma kontraproduktivni za njegovu demokratsku tranziciju.