Čemu i kome služe stranački direktori škola?

Da je (opet) na delu politizacija obrazovanja ukazuje podatak da je nova direktorka Medicinske škole supruga visokog funkcionera SNS u tom gradu, mada iz Ministarstva prosvete za Danas tvrde da im ovaj podatak nije bio poznat, te da to nije informacija koja se traži prilikom konkursa za izbor direktora.

Sve i da je tako, ostaje činjenica da aktuelni ministar nastavlja praksu svojih prethodnika da ima punu kontrolu nad izborom rukovodilaca obrazovnih ustanova.

Ni ranije se do mesta direktora škole nije moglo bez blagoslova politike, ali su naprednjaci tu praksu usavršili.

Sagovornici Danasa napominju da ovde nije reč samo o tome da se zadovolje apetiti SNS, već su za kadriranje zainteresovani i njihovi koalicioni partneri, neretko i male stranke koje na ovaj način žele uticaj na lokalu.

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, podseća da su devedesetih svi direktori škola bili stranački i da se retko ko od njih zadržao posle 2000. godine.

– Neću reći da DOS (Demokratska opozicija Srbije – prim. aut) i kasnije vlasti nisu forsirale „svoje“ ljude, ali to nije bilo toliko upadljivo koliko je danas, a imalo je i direktora koji nisu bili politički aktivni. Politika stranačkog postavljanja direktora škola je ponovo postala dominantna – ocenjuje Jevtić.

U vreme dok je na čelu Ministarstva prosvete bio Mladena Šarčevića promenjeno je zakonsko rešenje po kojem je direktora birao Školski odbor, pa je izbor prešao u ruke ministra.

Jevtić podseća na Šarčevićevo obećanje da će u 99 odsto slučajeva poštovati volju nastavničkih veća i školskih odbora, a da će koristiti svoje pravo samo u specijalnim slučajevima.

– Međutim, videli smo da nije bilo baš tako. Kada bismo uradili statističku analizu ispostavilo bi se da se u većini slučajeva sluša nastavničko veće i školski odbor, ali primeri poput ovog iz Valjeva „bodu oči“. Ljudi se osećaju loše i postavljaju pitanje zašto se traži njihovo mišljenje ako ga ministar ne uvažava – kaže Jevtić.

Praksa da se prelazi preko volje kolektiva nije retkost.

Mediji su prošle godine pisali o nezadovoljstvu zaposlenih u OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u Smederevu povodom odluke Ministarstva prosvete da dotadašnju direktorku zamene novom, istaknutom članicom i funkcionerkom SNS iz ovog grada.

Izbor direktora je bio povod i za protest dela zaposlenih u novosadskoj OŠ „Jožef Atila“, gde takođe nije uvažena volja kolektiva.

Na pitanje čemu zakonsko rešenje da se o kandidatima za direktore izjašnjavaju nastavničko veće i školski odbor ako ministar ima ekskluzivno pravo da imenuje koga hoće, Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, odgovara da se time održava iluzija kako se i zaposleni nešto pitaju.

– Nekada se njihovo mišljenje poklopi sa odlukom ministra, ali je reč o psihološkoj strategiji da bi se reklo kako su pitani i nastavnici. Veliki broj kolega je uveren da ima uticaja na izbor onoga ko će voditi školu – smatra sagovornica Danasa.

Milan Jevtić dodaje da izbor rukovodilaca obrazovnih ustanova nije par ekselans sindikalno pitanje.

– Suština bi, po mom mišljenju, trebalo da bude u jasnim pravilima i da direktor poštuje zakon. Kada bi vlast uvela rešenje da se niko ne pita sem ministra tu ne bi bilo ništa sporno, jer bi samo ozakonili stanje na terenu. Očekujem da će sledeća izmena zakona ići u pravcu potpune centralizacije. Imajući u vidu da u Srbiji ima preko 1.700 škola teško je verovati da će ih ministar sve znati, a izbori će u najvećoj meri zavisiti od lokalnih organa vlasti – isiče Jevtić.

On smatra da za položaj prosvetnih radnika izbor direktora nije toliko važno pitanje, ali da je štetno za samo obrazovanje.

– Jer stranački postavljen čovek zna vrlo dobro kome treba da zahvali na toj poziciji i nije mu toliko stalo da unapredi ni školu, ni obrazovanje, već mu je važno da zadovolji interese onih koji su ga na to mesto postavili. Politizacija obrazovanja i postavljanje stranačkih ljudi na čelo škola je za obrazovanje katastrofalna – uveren je Jevtić.

Na pitanje čemu i kome služe stranački postavljeni direktori, on odgovara da je zapošljavanje u ovoj priči veoma važno.

– Direktor je u mogućnosti da zapošljava i većina zapošljavanja ide na određeno vreme. To je način da mladi ljudi uđu u školu. Onda očekuju povoljnu priliku da se raspiše konkurs, a direktor je taj koji može da odluči ko će biti primljen – kaže Jevtić.

Da je zapošljavanje „opšte mesto“ zbog čega je važno ko rukovodi školama slaže se i Romandić koja napominje da kadriranjem i vlast, ali i manji koalicioni partneri time stvaraju osećaj moći.

Iako zarade u obrazovanju nisu visoke, redovna plata i siguran posao i dalje su razlozi zbog kojih jedan broj ljudi želi da uđe u školu.

Milan Petrović, profesor srpskog jezika i književnosti i jedan od pokretača inicijative „Pošteno do posla“, kaže da se iz njihovog dosadašnjeg iskustva u saradnji sa školama pokazalo da je direktor veoma važna figura pri zapoljšavanju i da od njega mnogo toga zavisi.

Petrović već duže vreme „vodi borbu“ da se uspostave jasni kriterijumi za zapošljavanje na neodređeno u školama i ukazuje da je primanje u radni odnos bez jasnih i transparentnih kriterijuma „rak rana“ domaćeg obrazovnog sistema.

– Nemamo nikakve kriterijume pri izboru ljudi koji će se zapošljavati u školama za stalno, a pošto direktor formira tročlanu komisiju i najčešće prihvata njihov izbor, tu postoji ogroman prostor za netransparentno vođenje postupaka i donošenje samovoljnih odluka direktora. Komisija može da se vodi poprilično arbitrarnim, nemerljivim i neutemeljenim kriterijumima. To takođe otvara mogućnost za pokretanje sudskih postupaka nezadovoljnih kandidata koji smatraju da su bolji, ali to ne mogu da dokažu unutar svoje škole – navodi Petrović.

On napominje da tokom svog radnog veka jedan nastavnik utiče na na mnogo generacija učenika, te da „svaki put kada donesemo odluku koja nije jasno obrazložena i u javnom interesu, mi pokazujemo da nemamo kriterijume, a kada ih nemamo, to na neki način rastače celu ideju obrazovanja i vaspitanja mladih.

Kontrola nad sistemom

U odgovoru na pitanje čemu služe stranački direktori Snežana Romandić kaže i da vlast izborom rukovodilaca obrazovnih ustanova želi da ima kontrolu nad sistemom.
– Obrazovni sistem ne funkcioniše tako dobro kako Ministastvo tvrdi. Ljudi koji se nalaze na čelu škola su najčešće organizatori nastave ili menadžeri škole i pitanje je zbog čega država ima potrebu da kontroliše one koji će organizovati nastavu i koji će potpisivati izveštaje u kojima će stajati da je sve savršeno. Nisam nisam videla da je Ministarstvo izašlo sa nekom ozbiljnijom kritikom bio čega. Sve zvuči afirmativno, sve je odlično, a da bi se taj privid održao neohodno je da su direktori delegirani od strane ministra – kaže Romandić.