Nabavka „embraer 135BJ legacy 600“ za Vladu Srbije proglašena je državnom tajnom zbog bezbednosti najviših državnih funkcionera „kao i u svakoj zemlji sveta“, saopštila je pre dva dana predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.
Ovo međutim nije sasvim tačno s obzirom da je pre samo mesec dana nemačko ministarstvo odbrane saopštilo da je kupilo tri aviona Erbas 350 za potrebe kancelarke Angele Merkel i ministara u Vladi i to za 1,2 milijarde evra. Avioni su novi i biće isporučeni 2020. i 2022. godine.
Ni cena aviona za predsednika najmoćnije zemlje na svetu Donalda Trampa nije tajna. Sadašnji predsednik je 2016. godine kritikovao Obamu da preskupo plaća Boingu četiri milijarde dolara za „Er fors van“ (Air Force One), da bi u julu 2018. godine objavio da je „izboksovao“ sjajnu cenu od 3,9 milijardi dolara. U martu ove godine Ministarstvo odbrane SAD je objavilo da će kupovina, opremanje i priprema dva Boinga 747 namenjenih predsedniku koštati, za sada, 5,3 milijardi dolara. Ova brojka ne samo da nije tajna, već se nalazi i u predlogu budžeta Pentagona za 2020. godinu.
Inače nabavke vladinih aviona nisu samo u Srbiji predmet posebne pažnje javnosti. Ovo je posebno slučaj za siromašne zemlje, mada ne isključivo za njih.
Prošle godine su članovi italijanske vlade iz redova partije Pet zvezdica saopštili da su obustavili osmogodišnji najam aviona naručen za premijera u prethodnoj vladi Matea Rencija koji je koštao 150 miliona evra, uključujući i 20 miliona evra potrebnih da se avion opremi.
U Meksiku je novi levičarski predsednik Lopez Obrador obećao i po svemu sudeći će obećanje i ispuniti, da će prodati predsednički avion svog prethodnika Enrikea Penje Nieta. Ovaj Boing 787 Drimlajner plaćen je 2012. čak 218 miliona dolara, a do 2016. nije ni uveden u upotrebu.
U siromašnim afričkim zemljama luksuziranje lidera zemalja dok stanovništvo bukvalno gladuje nije redak slučaj. Tako je 2017. godine predsednik Mozambika Filipe NJusi kupio avion za sopstvene potrebe za sedam miliona funti (9,2 miliona dolara) u situaciji kada zemlja dobija humanitarnu pomoć od 55 miliona funti godišnje.
Zanimljiv je slučaj turskog predsednika Erdogana, koji je dobio na poklon avion vredan pola milijarde dolara. Naime, katarski emir je objavio da je poklonio turskom predsedniku prošle godine Boing 747-8i čija se vrednost procenjuje na oko 500 miliona dolara nakon što je opozicija optužila Erdogana da se razbacuje novcem poreskih obveznika. Inače, Turska je svesrdno pomagala Katar kada je ova mala zemlja bogata gasom i naftom došla u sukob sa Saudijskom Arabijom, UAE i Egiptom.
Upada u oči da je u većini zemalja za nabavku letelica kojima se prevoze najviši državni zvaničnici zaduženo Ministarstvo odbrane, a u nekima su to i nacionalne avio kompanije. Teško je naći zemlju koja avion za prevoz predsednika i premijera nabavlja preko obaveštajne službe.
Inače, brojne su liste najskupljih predsedničkih aviona i celih flota. Prema proceni specijalizovanog sajta Erčarter iz Velike Britanije, najskuplju flotu ima katarski emir Tamim Bin Hamad Al Tani koja se procenjuje na 1,5 milijardi dolara. Flota ima 10 aviona od kojih svaki vredi više od 100 miliona dolara, a to nije ni čudo jer njegova svita broji više od 1.000 pratilaca.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, vozi se u Iljušinu IL-96-300PU, čija se vrednost procenjuje na 500 miliona dolara. Veći deo toga se odnosi na promene na originalnoj letelici čija je vrednost 60 miliona dolara. Inače, najskuplje avione i flote nalaze se u vlasništvu lidera arapskih zemalja bogatih naftom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.