Fonet - AP– Mada sirijske opozicione grupe okupljene u Visokom komitetu za pregovore odugovlače s potvrdom svog učešća, predstavnik generalnog sekretara UN Stefan de Mistura je izjavio da će pregovori o političkoj budućnosti Sirije biti nastavljeni u Ženevi u četvrtak, mada će neki od učesnika na licu mesta, radi prethodnih dogovora, biti već u sredu.
Jer, oba centra za nadgledanje 27.februara uspostavljenog primirja u Siriji, i ruski i američki,saopštila su da se to primirje uglavnom poštuje iako posmatrači navode da je u toku njega poginulo 135 ljudi. Ovi su pregovori prekinuti početkom februara zbog akcije sirijske armije, potpomognute ruskim vazdušnim udarima, u ključnoj sirijskoj oblasti Alepo. Akcija oko Alepa je u međuvremenu ojačala poziciju sirijskog predsednika Bašara Asada, mada Saudijska Arabija, Turska i SAD ne prestaju sa povremenim ponavljanjem zahteva za njegov odlazak s vlasti.
Jevgenij Satanovski, direktor moskovskog Instituta Bliskog istokasmatra da će šanse opozicije na jednak udeo u budućoj koalicionoj sirijskoj vladi tendirati ka nuli ukoliko Asad u potpunosti uspostavi kontrolu nad Alepom gde se devet dosad međusobno ratujućih opozicionih grupa objedinilo na čelu sa grupacijom „Ahrar aš šam“, koju Rusija smatraza terorističku, ali kao takva nije uvrštena na spisak UN. Satanovski, u tekstu objavljenm u „Vojno-industrijskom kuriru“tvrdi da snage opozicione sirijskom predsedniku sada drže pod kontrolom samo oblast Idliba, ali ukoliko Asad osvoji Alepo, Idlib će biti u kleštima Sirijske arapske armije. Do ujedinjavanja je došlo i na strani islamista, tvrdi Satanovski, pa su na terenu ostale samo grupacije Islamske države, al Nusre i Ahrar aš šama, dok ostale ili iščezavaju ili se priključuju nekoj od navedene tri.
I pored upornih zahteva Moskve i sve veće otvorene naklonosti SAD, predstavnici sirijskih Kurda nisu pozvani na ženevske pregovore o budućnosti te zemlje. Satanovski veruje da trenutni raspored snaga u Siriji i situacija na svetskom tržištu nafte kurdske zahteve za nezavisnošću ostavljajuda žive u teoriji, ali praksa odlaže njihovo eventualno ostvarenje na duži rok. S druge strane, Stanislav Tarasov, direktor Istraživačkog centra „Bliski istok- Kavkaz“ veruje da bi pregovori o Siriji mogli da rezultiraju novim Versajskim dogovorom.
Prema ruskim analizama, SAD su praktičnim koracima odgovorile na zahteve Ankare da se odluče: Turska ili Kurdi. Pozivajući se na kurdsku novinsku agenciju BasNews, ruski mediji juče izveštavaju da SAD, posle aviobaze u mestu Ramilane, ubrzano grade i svoju drugu aviobazu jugoistočno od mesta Kobane uz tursku granicu. Obe se nalaze na teritoriji koju kontrolišu sirijski Kurdi, jedini pouzdan saveznik SAD u borbi sa Islamskom državom u Siriji. Po Tarasovu to znači da su, kad je kurdsko pitanje u pitanju, SAD najzad „stavile karte na sto“.
„SAD učvršćuju svoj stav o kurdskom pitanju.Ta će tema neizbežno biti predmet razgovora sa Rusijom, koja takođe podržava Kurde. Slične akcije (prisustvo američke vojske na kurdskoj teritoriji- prim. R.Ć) mogu dovesti do transformacije sirijskog pregovaračkog procesa. Nije isključeno da bi to mogao da postane novi Versajski ugovor, poput onog kojim je završen Prvi svetski rat, a kojim bi bile utvrđene nove granice na Bliskom istoku“, kaže Tarasov za ruski list Vzgljad.
Amerikanci ovim akcijama nerviraju svog regionalnog partnera Tursku i šta više sa njom su, prema pisanju Vašington posta, osnovali zajednički koordinacioni centar na granicis namerom da nepredvidivog turskog predsednika Erdogana stave pod kontrolu. Moskva se, s druge strane hvali, da je razmeštanjem svojih raketa S-400 definitivno odvratila Tursku od napada po pozicijama Partije demokratskog saveza koja okuplja sirijske Kurde.
Satanovski smatra da SAD ovom kurdskom operacijom u Siriji imaju tri cilja: da učvrste rusko-turski konflikt, da uz pomoć Kurda do kraja mandata Baraka Obame završe sa Islamskom državom i na kraju, da možda s vlasti uklone Tajipa Redžepa Erdogana koji ih provocira svojom ambicijom da Tursku učvrsti kao samostalan centar sile u regionu.
Svojim vojnim akcijama protiv Kurda u Turskoj, Erdogan je već rizikovao svoje dobre odnose i sa predsednikom Iračkog Kurdistana Barzanijem, kome mandat ističe u avgustu i koji je pritisnut teškim socijalnim problemma izazvanim ne samo padom cene nafte, koja puni budžet kurdske autonomije, nego i branom koju su tranzitu i švercu nafte preko Turske stavile akcije Sirijske arapske armije. Barzani je, tvrdi Satanovski, sada prinuđen da se vraća u okrilje Bagdada, mada i irački budžet traži rešenje svojih problema u pregovorima sa MMF-om. Barzani je morao da smanji plate državnim službenicima i vojnicima za 25 do 75 odsto. Njegovim zahtevima za nezavisnom državom, koji bi mogli da ojačaju separatizam Kurda u Turskoj, tako su cenom nafte stavljena ozbiljna ograničenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
