Foto: EPA-EFE/GELMERT FINOLDirektor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je rekao danas da je po podacima tog centra, prošle godine više od 45.000 ljudi iregularno migriralo, odnosno prošlo kroz Srbiju.
On je agenciji Beta kazao da je to smanjenje od oko 50 odsto u odnosu na 2023. koja je, kako je naveo, bila godina kada je broj migrana kroz Zapadni Balkan porastao najviše od 2016. i iznosio više od 108.000 ljudi, po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije.
„Međutim, jedan od razloga zašto je broj migranata manji u statistikama Komesarijata u 2024. je taj što oni broje migrante koje su smestili u svoje smeštajne kapacitete“, dodao je.
Kazao je i da su ti kapaciteti sredinom 2023. svedeni na ukupno pet operativnih kampova,od ukupno 17 potojećih a da su, od avgusta te godine, ostali zatvoreni.
„U Vojvodini nije otvoren ni jedan kamp za prihvat migranata osim Principovca, na samoj granici sa Hrvatskom koji izuzetno prima maloletne migrante po posebnom zahtevu“, kazao je .
Ocenio je i da je zatvaranje kampova i odlučna intervencija policije i „praksa premeštanja izbeglih i vraćanja migranata iz Mađarske i drugih EU suseda, dovela da se migracija promeni“.
Postala je, kako je ukazao, još nevidljivija za institucije i medije i zaobilazi preostale otvorene kampove, odnosno prihvatne centre.
Doprinela je i da bude „mnogo opasnija po zdravlje i život samih migranata a da o tome sistem nema uvid, jer ljude ne pronalazi više u kampvima kojo su bili sigurno mesto za one koji se dokopaju Srbije“, objasnio je.
Podsetio je da je i javnost u 2024, bila svedok teških saobraćajnih nesreća na istoku Srbije, masovnog davljenja u Drini i svedočenja migranata o neljudskom tretmanu i kidnapovnju od strane krijumčara po „štekovima “ i stanovima u urbanim mestima.
„Krijumčarske rute su pored Bosne i Hercegovine, od sredine 2024. počele ponovo da da vode do Mađarske, ali u drugom modelu gde krijumčari dovode ljude do granice i iste noći organizuju prelazak… pa oni nisu vidljivi meštanima u većem broju“, kazao je.
Ocenio je i da , u 2025. godini, Srbija, sa pet operativnih kampova neće beležiti veliki rasta iregularnih migranata izuzev ako priliv Balkanskom rutom ne bude znatno veći nego 2024, a krijumčarti „ne budu mogli da organizuju krijumčarenje na ovaj manje primetan način“.
„Priliv Balkanskom rutom zavisi u najvećem broju slučajeva od ponašanja Turske… a u 2024 su vlasti Turske pokazale spremnost da mnogo prilježnije čuvaju istočne granice i vraćaju i ljude istočnim susedima“, kazao je Đurović.
Napomenuo je da, pored iregularne, Srbiju očekuje izazov regularne, radne migracije „imajući u vidu da je 2024. više od 100.000 ljudi zatražilo radne dozvole za strance.
Prema njegovim rečima, to znači da će taj broj, u ovoj godini biti, ako ne isti, onda uvećan.
„To znači da je Srbiji hronično potrebna radna snaga… ljudi dolaze da obavljaju razne poslove, a to podrazumeva njihov život i boravak u zemlji i uključivanje u društveno socijalni milje“, rekao je Đurović.
On je ocenio da je to „jedan veliki izazov koji je za kratko vreme stao pred Srbiju“ i o kome mora ozbiljno da se razmišlja.
„Ovi ljudi u Srbiji, ne samo da imaju radno vreme, već žive i mimo njega – druže se, okupljaju ili ostaju izolovani… a to je veliki problem za društvo koje o tome morao ozbiljno da povede računa“. kazao je Đurović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
