Utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina treba da bude prioritet, a pomirenje i dobrosusedski odnosi promovisani, saopšteno je iz Regionalne komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM).
Kako je saopšteno iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM) ne predstavlja dupliranje rada sudova, niti paralelni sud, prenosi RTGC.
„Usredsređujući se na činjenice i žrtve, REKOM bi se pokazao kao neophodno sredstvo za dopunu sudskih odluka i za približavanje suprotnih stavova u vezi sa istim događajima“, kaže se u saopštenju. REKOM je koncipiran kao regionalno međudržavno telo čije članove imenuju vlasti i predstavnici civilnog društva.
Nacrt njegovog Statuta rezultat je širokog konsenzusa među liderima zapadnog Balkana 2014. godine. Kako se navodi, političke promene u nekoliko zemalja nakon toga usporile su realizaciju te inicijative. „Stoga je važno vratiti joj se uz novi zamajac na samitu u Poznanju u julu ove godine“, dodaje se u saopštenju.
Do sada su se Srbija, Kosovo, Severna Makedonija i Crna Gora složile da je podrže. Bosna i Hercegovina i Hrvatska još nijesu zauzele zvanični stav.
„Nadamo se da će i ove zemlje potpisati Deklaraciju o REKOM, u ime žrtava i u skladu sa nastojanjem da se prevaziđe nasleđe prošlosti, promovisanjem pomirenja i dobrosusedskih odnosa“, kaže se u saopštenju.
Kako se navodi, svi lideri zapadnog Balkana trebalo bi da teže pomirenju svim mogućim sredstvima, kao što su suđenja, mehanizmi za kazivanje činjenica, zajedničke komemoracije, školski udžbenici, a u skladu sa brojnim deklaracijama potpisanim tokom prethodnih godina, kao i u kontekstu zaključaka Saveta Evropske unije 2015. za podršku tranzicionoj pravdi.
„Utvrđivanje činjenica o žrtvama treba da bude prioritet, kako bismo im vratili lično dostojanstvo i sprečili da prošlost remeti sadašnjost i ograničava budućnost“, dodaje se u saopštenju. U Strategiji proširenja 2018. godine, EU je dobrosusedske odnose i pomirenje postavila visoko na lestvici prioriteta.
„Podrška koju su u tom smislu pružili lideri zapadnog Balkana na samitu u Sofiji, 17. maja prošle godine, i zajedničke izjave o nestalim osobama i ratnim zločinima, na samitu u Londonu, 10. jula prošle godine, razlozi su za nadu da će snažna podrška pomirenju, kroz Inicijativu za REKOM, biti dogovorena na samitu u Poznanju, 4. i 5. jula ove godine“, kaže se u saopštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
