Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS započeo projekat za unapređenje integracije izbeglica

Kako su naveli u saopštenju, izbeglice u Srbiji dobijaju značajnu podršku ali jedan od najvećih izazova sa kojima se oni i dalje suočavaju jeste nedostatak perspektive za integraciju u srpsko društvo.

„Nije retkost da na koja god vrata zakucaju, tražioci azila, ali i ljudi kojima je azil već odobren dobijaju odgovor – ne može. Od otvaranja računa u banci, preko upisa deteta u školu ili vrtić, do uključivanja na tržište rada“, naveli su iz tog Centra.

Prema njihovim rečima, kako bi se poboljšali uslovi da se tražioci azila i oni kojima je azil odobren u potpunosti integrišu u srpsko društvo, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS otpočeo je saradnju sa Vladom Švajcarske.

Direktor IDEAS-a Marko Milanović izjavio je da se integracija često posmatra jednostrano, a da je to problem izbeglica ili nekolicine institucija i organizacija.

„Međutim, integracija izbeglica je proces u kojem treba svi mi da učestvujemo – i izbeglice, i institucije i organizacije, ali i privreda i lokalno stanovništvo. Integracija ne donosi dobrobit samo za izbeglice, nego za celo društvo, jer svaki čovek sa sobom nosi određena znanja, veštine i kompetencije koje mogu biti kapital za zajednicu“, kazao je on.

Dodao je da je broj ljudi kojima je u Srbiji odobren azil još uvek mali.

Prema podacima UNHCR-a, u proseku 14 izbeglica godišnje dobije azil u Srbiji, što u saopštenju ocenjuju kao izuzetno mali broj ako se uporedi sa brojem izbeglica i migranata koji mešovitom rutom prolaze kroz Srbiju.

„Od početka aprila 2008. godine do kraja oktobra 2021. godine samo je 198 ljudi dobilo azil, a od tog broja se može sa sigurnošću pretpostaviti da je oko 25 odsto, uprkos dobijenom azilu, ipak napustilo Srbiju. Kako bi ovaj broj bio veći i kako bi integracija donela dobrobit i izbeglicama i našem društvu u celini, neophodno im je pružiti podršku u ključnim oblastima koja su vitalna za svakog čoveka“, naveli su u saopštenju.

Šef razvojne saradnje ambasade Švajcarske Ričard Koli rekao je da su prioritetne oblasti saradnje u sklopu Migracionog partnerstva koje Švajcarska ima sa Srbijom – podrška sistemu azila i unapređenje zaštite izbeglica.

„Program Migracionog partnerstva je specifičan oblik naše bilateralne saradnje i funkcioniše od 2009. godine. Partnerstvo se sprovodi kroz redovne godišnje Migracione dijaloge, ali i kroz projekte kao što je i projekat sa IDEAS-om koji zajednički podržavamo sa UNHCR-om. Za ovaj konkretan projekat Švajcarska je opredelila 78.000 evra, dok je ceo program Migracionog partnerstva u visini od 2 miliona evra za period 2020 – 2023“, rekao je on.

Dodao je da je za Švajcarsku Srbija jedna od prioritetnih zemalja u oblasti upravljanja migracijama, zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.