Centar za prava deteta: Deca koja prolaze pravne sporove tvrde da se ne osećaju sigurno

Ona je na konferenciji „Pravosuđe po meri deteta“ predočila podatke istraživanja koje je sprovedeno od marta do oktobra 2020. godine na 1.505 ispitanika.

Rezultati tog istraživanja pokazuju da je 18 odsto ispitanika istaklo da im niko nije objasnio kako će izgledati pravni proces.

Svoja prava zna 44 odsto ispitanika, dok 28 odsto njih tvrdi da ih zna delimično, a samo tri odsto da ne zna uopšte.

Čak 76 odsto ispitanih maloletnika smatra da bi škola trebalo da implementira informacije o njihovim pravima.

Više od polovine ispitane dece tvrdi da se tokom procesa nije osećalo sigurno, dok je 15 odsto njih osećalo strah od mogućnosti da dobiju batine od policije.

U pravnom postupku deca su ocenila da su im najmanje poštovanja ukazali predstavnici policije, a najviše advokati i sudije.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda i članica Saveta za maloletnika Biljana Sinanović poručila je da je potrebno raditi na zaštiti dece i mladih od senzacionalističkog izveštavanje medija.

Ona je istakla da je Savet već razgovarao sa Regulatornim telom za elektronske medije, a da je u planu i ostvarivanje kontakta sa štampanim medijima.

„Dosta smo postigli u okviru rada sa maloletnicima – uspeli smo da izbegnemo sekundarnu viktimizaciju, odnosno da se deca ne saslušavaju u sudnicama“, kazala je Sinanović.

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujića rekao je da sekundarna viktimizaciju ima i praktične posledice koje se ogledaju u tome da su deca često time označena u svojoj sredini kao neko ko ima određene probleme, dodavši da se zalaže za to da se čuje glas deteta u pravnom postupku.

Milica Kolaković Bojović iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja tvrdi da se medijskim eksponiranjem deteta-žrtve detetu onemogućava da se oporavi od traume.

Naglasila je da viktimizacija u onlajn prostoru postaje sve učestalija i da su za to krivi svi, osim dece.