Centralne banke obećavaju neograničeni priliv gotovine

U zajedničkom saopštenju, američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka (ECB), Engleska banka (BOE) i Švajcarska nacionalna banka (SNB) kažu da će ispuniti sve zahteve komercijalnih banaka, i to po fiksnim kamatnim stopama, to jest obezbediti neograničen priliv gotovine.

Potez je usledio posle skupova na najvišem nivou u Vašingtonu i Parizu, gde su političke vođe obećale da će probiti kreditno začepljenje koje preti da svetsku ekonomiju gurne u recesiju. Posle senzacionalnog kraha nekoliko velikih banaka, strah od daljeg urušavanja je paralisao normalno međubankarsko pozajmljivanje, ključno za cirkulaciju gotovine, dok su sumnje ostale oko toga da li će niz većobjavljenih mera, uključujući istorijsko koordinirano kresanje kamatnih stopa, biti od pomoći.

Na vanrednom samitu lidera evrozone održanom proteklog vikenda u Parizu učesnici su dali zeleno svetlo za sprovođenje u delo niza sinhronizovanih poteza u državama članicama EU, što bi trebalo da osnaži poverenje u finansijski sektor i spase posustale banke. Oni su odlučili da državnim garancijama za međubankarske operacije i mogućom dokapitalizacijom banaka sa više od 1.000 milijardi evra stabilizuju finansijsku krizu. „Ne možemo imati zdravu ekonomiju i održiv razvoj ukoliko nemamo stabilan finansijski sektor“, izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi. Prema usaglašenom paketu mera, 16 država se obavezalo da će obezbediti kapital bankama kojima su potrebni novi fondovi za prevazilaženje krize i pomagati finansijskim institucijama u narednih pet godina. Vlade su takođe istakle spremnost da garantuju međubankarske zajmove do kraja 2009, kao i štedne uloge građana.

Britanski premijer Gordon Braun, jedan od najvatrenijih zagovornika te inicijative, izrazio je zadovoljstvo zbog takvog razvoja situacije. Britanska vlada je objavila da će izdvojiti 63 milijarde dolara za pomoćnajvećim bankama u zemlji. „Mera koju danas preduzimamo jeste bez presedana, ali je od ključne važnosti za sve nas“, smatra Braun. On je, takođe, naglasio da građani Britanije ne smeju biti prepušteni sami sebi većda vlada mora biti garant stabilnosti. Francuska vlada je odlučila da sledi primer Britanije i obavezala se da će izdvojiti 434,5 milijardi dolara za spas banaka.

U međuvremenu, lideri novih članica EU saopštili su da bi svetska finansijska kriza mogla da poremeti njihove planove o uvođenju evra kao valute. Češki ministar finansija Miroslav Kalousek i guverner Centralne banke Zdenjek Tuma, koji inače spadaju u zagovornike brzog prelaska na evro, zbog krize su promenili mišljenje i odložili na neodređeno vreme preciziranje roka kada bi Česi mogli da se oproste od kruna. „Uvek sam bio ubeđen da je brzi prelazak na evro ispravan put. Međutim, u momentu kada niz značajnih zemalja evrozone kaže da Pakt stabilnosti i rasta za njih ne mora da bude suštinski i važan, ozbiljno razmatramo kada bi trebalo da uđemo u evrozonu“, citiraju Kalouseka češki listovi. „Sada nije pravi trenutak za rasprave o prihvatanju evra“, kazao je guverner Tuma i dodao da Češka ne može da se pretvara da finansijske krize nema.

Češka evroskeptična vlada premijera Mireka Topolaneka većinu mera koje preduzimaju zapadne vlade da minimalizuju posledice krize, počev od nacionalizacije dela bankarskog sektora do potpunih garancija za bankarske uloge i novac na računima, kritikovala je kao vraćanje socijalizma i nepotrebne populističke korake. Poljska zbog svetske finansijske krize suprotno od Češke ubrzava planove prelaska na evro jer u ulasku u evrozonu vidi put da njena privreda bude bolje zaštićena od turbulencija na finansijskim tržištima. Ministar finansija Jacek Rostovski optimistički je ocenio da bi Poljaci svoje zlote trebalo da zamene evrima 2012.

Poljski stručnjaci smatraju da bi nakon uvođenja evra bruto nacionalni proizvod te zemlje bio povećan za 7,5 odsto, a 90 odsto tog rasta bilo bi realizovano u prvih deset godina boravka Poljske u evrozoni. Da ulazak u evrzonu od januara 2009. većsada predstavlja efikasan štit od krize u Slovačkoj, ocenio je i slovački ministar finansija Jan Počjatek. „Evro stiže u pravom trenutku, što potvrđuje relativno dobra pozicija Slovačke u sadašnjoj krizi“, rekao je Počjatek. Uvođenje evra podržava i opozicija, a Počjatekov prethodnik, ministar finansija u vladi liberalne i demohrišćanske desnice Ivan Mikloš, upozorio je da tokom sadašnjih potresa na svetskim finansijskim tržištima valute susednih zemalja, Poljske, Mađarske i Češke gube na vrednosti čak 15 do 20 odsto, dok je slovačka kruna koja će naredne godine biti zamenjena evrom stabilna.