Cenzolovka: Pravna analiza pokazala da REM nije nezavisno telo

„Pravna analiza položaja Regulatornog tela za elektronske medije“, čiji su autori advokati Miloš Stojković i Stevan Pajović i pravni savetnik Ljubiša Kuvekalović, bavi se pre svega ispitivanjem nezavisnosti i efikasnosti REM-a kroz važeću regulativu i praksu.

Autori, koji su danas predstavili ovu analizu, zaključili su da je pravni položaj REM-a nejasan, te da se to telo nalazi između „organa državne uprave“ i nezavisnog regulatornog tela. To je posledica, kako su objasnili, nedostatka same regulative, ali i njene implementacije. Mišljenja su da Regulator treba da se ojača, da se odvoji od države i da se smanji politički uticaj na njega, prenela je Cenzolovka.

Polovina postupaka zastarela

Sastav REM-a je takođe kontroverzan još od prvog saziva tog tela, ocenio je advokat Miloš Stojković. On misli da uspostavljeni sistem izbora nije loš, ali da očigledno nije opravdao velika očekivanja. 

„Nezavisnost, efikasnost i transparentnost osnovne se pretpostavke uspešne regulacije elektronskih medija. Potencirali smo da jedna stvar bez druge ne može. Sproveli smo anketu među članovima akademske zajednice, među novinarima, emiterima i predstavnicima civilnog društva, i ona je pokazala da je prosečna ocena nezavisnosti 1,63, što je jedva prelazna ocena“, naveo je Stojković.

On je dodao da bi Regulator morao da bude nezavisan od državnih organa, ali i od emitera, te odgovoran prema javnosti i civilnom društvu. Rad REM-a bi trebalo da bude i transparentniji, jer „objavljivanje saopštenja bez objašnjenja nije dovoljno za transparentnost“.

Istraživači su sproveli i analizu izricanja mera televizijama i radio-stanicama od 2014. do danas, koja je pokazala da su u tom periodu vođena 103 postupka. Od tog broja, u 50 slučajeva je medij kažnjen, a u 53 slučaja su postupci obustavljeni. Najčešće su izricane opomene i upozorenja, i to najviše nacionalnim emiterima, dok je samo u jednom postupku jedna televizija kažnjena privremenom obustavom emitovanja programa. 

Kada je reč o prekršajnim postupcima, njih je od 2010. do 2018. bilo 1.070 i uglavnom su se odnosili na povrede Zakona o oglašavanju. Ipak, zbog kratkog roka od dve godine za okončanje postupka, čak polovina ih je zastarela. 

To dokazuje, smatra Stevan Pajović, da sistem prekršajnih postupaka nije efikasan.

„REM nije uspeo da stvori ujednačenu praksu kada je izricanje mera u pitanju, niti da stekne poverenje kod pružalaca medijskih usluga i kod javnosti, čime bi uspeo preventivno da deluje. Ukoliko bi emiteri znali da će biti kažnjeni, oni ne bi kršili zakon. Izrečene mere nisu delovale ni represivno na njih. Očigledno je da REM nije uvek birao adekvatnu meru, a čini mi se da te mere nisu mnogo ni efikasne i da nemaju skoro nikakav uticaj na emitere“, ocenio je Pajović.

Zbog toga je u dokumentu data preporuka da se odredi koje povrede zakona se smatraju običnim, teškim i naročito teškim, te da se mere opomene i upozorenja spoje u jednu. Preporučeno je da se uvede još jedna mera koja bi se izricala u slučaju kada nije moguće izreći meru privremene zabrane emitovanja programa.

Servis vlasti i poslovni partner emitera

REM ima na raspolaganju četiri mere koje može izreći emiterima – opomenu, upozorenje, može da privremeno zabrani emitovanja programa i da oduzme dozvolu. Ima i mogućnost da podnese prekršajne i krivične prijave. 

Jedan od nedostatka, kako je naglasio Ljubiša Kuvekalović, jeste da zakon ne obavezuje REM da u odlukama jasno određuje radnje koje je emiter dužan da preduzme da bi otklonio povredu zakona. Autori analize smatraju da je potrebno omogućiti Regulatoru da izriče novčane kazne ukoliko emiter ne postupi po njegovom nalogu.

Regulatoru je preporučeno i da uvede sistematičnost u vršenju nadzora, kroz donošenje plana nadzora, i da se u izbornoj godini obavezno predvidi monitoring ponašanja PMU u predizbornoj kampanji. Shodno tome, potrebno je jasno i izričito zakonom urediti nadležnosti REM-a tokom predizborne trke.

Prema mišljenju profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Radeta Veljanovskog, nijedna vlast nije htela da se liši uticaja na medije, koji je osvajala preko REM-a. Dodao je da je regulatorno telo više puta imalo priliku da oduzme televizijama dozvole za emitovanje i da zakon u tom smislu nije bio prepreka. Zaključio je da se REM ponaša kao servis vlasti i poslovni partner emitera. 

Veljanovski smatra da bi članovi REM-a trebalo da se biraju direktno. Da bi, na primer, udruženja novinara i predstavnici akademija nauka Srbije i Vojvodine trebalo da imenuju članove, kako bi Savetu omogućili nezavisnost i zaštitili ga od uticaja moći biznismena i političara.