Ceo državni vrh SAD dočekuje Karzaija

Proteklih dana Obamina administracija pažljivo se pripremala za dolazak Karzaija nastojeći da izgladi napregnute odnose sa liderom Avganistana. Biranim rečnikom izdato je saopštenje u kojem se navodi da su SAD partner u ratu uprkos nedavnim sporovima sa rukovodstvom Avganistana.

Klintonova je juče priredila svečani prijem Karzaiju i njegovim ministrima u slikovito ukrašenoj kancelariji Bendžamin Frenklin u zgradi Stejt dipartmenta. Prethodno je Ričard Holbruk, specijalni predstavnik SAD za region, lično pozdravio Karzaija u američkoj vazdušnoj bazi Endrjus, dok je potpredsednik SAD Džozef Bajden bio domaćin privatne večere u potpredsedničkoj zgradi.

Na avion za let od Kabula do Vašingtona, Karzaija je lično dopratio general Karl Ajkenberi, ambasador SAD u Avganistanu, ne bi li ostavio utisak kod novinara da Bela kuća sada ima vere da je avganistanski predsednik spreman na punu saradnju, što je stav koji je u suprotnosti sa optužbama od prošle jeseni na račun Karzaija da „on nije adekvatan strateški partner“. Nova toplina prema avganistanskom lideru širi se sve do Bele kuće.

Karzaijeva poseta Vašingtonu kulminiraće danas posetom Beloj kući gde će predsednik Obama gostiti Karzaija i druge članove njegove vlade gotovo celog dana, uključujući i ručak nakon retko zajedničke konferencije za novinare.

„Dve stvari se događaju“, navodi Ričard Fontejn, bivši spoljnopolitički savetnik senatora Džona Mekejna. „Prvo, prethodni pristup se izgleda nije mnogo isplatio. Drugo, uvreženo je mišljenje, naročito nakon avganistanskih izbora prošle godine, da je ovo čovek koji će vladati naredne četiri godine Avganistanom te je stoga bolje sarađivati sa njim jer SAD nemaju alternativu“.

Zvaničnici administracije oprezni su povodom jednog od najspornijih pitanja u odnosima sa Avganistanom: navodima o raširenoj korupciji u Karzaijevoj vladi. Baš tu je ton promena najevidentniji. S obzirom na to da je to bio izvor krize pre nekoliko meseci, Amerika sada ovaj problem karakteriše kao jedan od nekoliko. Iako zvaničnici privatno priznaju da je korupcija veliki problem, pojedini međutim daju komplimente Karzaiju jer je pokrenuo mere u cilju hvatanja u koštac sa ovim pitanjem. Ajkenberi je, na primer, ukazao da je Karzaji dao nekoliko ovlašćenja vladinom antikorupcijskom telu te da „smo nedavno bili svedoci nekoliko suđenja za korupciju u Kabulu“.

Spoljnopolitički stručnjaci obazrivi su i navode da ovo „drugarstvo“ ne znači da sve ruže cvetaju između Vašingtona i Kabula. Daleko od toga. „Iako administracija zauzima topliji pristup fundamentalna pitanja ostaju ista. Još nije tačno utvrđeno šta je željeni kraj u Avganistanu i šta tačno tražiti od Karzaija da učini“, kaže Brajan Katulis, spoljnopolitički stručnjak u Centru za američki napredak, liberalno političkoj grupi vezanoj za administraciju. Katulis navodi da ogromni jaz ostaje između toga šta bi SAD želele od Karzaijeve vlade i onoga šta je avganistanska vlada u stanju da učini.

Karzaijevi ministri će imati prilike da razgovaraju sa svojim američkim kolegama, u prvom redu ministrom odbrane Robertom Gejtsom, ministrom finansija Timoti Gajtnerom, zatim Leonom Panetom, direktorom CIA, Robertom Milerom, direktorom FBI, admiralom Majkom Mulenom, predsednikom generalštaba, generalom Dejvidom Petreusom i sekretarom za poljoprivredu Tomom Vilzakom. Svrha sastanka je dvostruka: podvući „strateško partnerstvo“ između SAD i Avganistana i staviti do znanja američkoj javnosti da je avganistanska vlada više od Karzaija. Avganistanski predsednik okupio je neke od najvrednijih ministara u svoj kabinet, ukazuju zvaničnici, a sastanak u Stejt dipartmentu služiće upravo njihovom predstavljanju javnosti.

Umesto da mu drže lekcije, administracija se opredelila da ponudi Karzaiju saradnju u iskorenjivanju korupcije u mestima kao što je Kandahar. To može predstavljati problem, imajući u vidu da je Karzaijev brat, koga američki zvaničnici sumnjiče za povezanost sa dilerima droge i pobunjenicima, moćna snaga u regionu.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 52 odsto Amerikanaca smatraju da rat nije vredan cene, dok 44 odsto zastupaju suprotan stav. Zvaničnici administracije planiraju da daju podršku naporima Karzaija da pruži ruku nekim liderima talibana iako administracija još nije precizno formulisala takozvanu politiku pomirenja.