Uoči ovogodišnjeg svetskog prvenstva u tangu, u prestonici ovog plesa već uveliko vlada pravo festivalsko raspoloženje i uzbuđenje. U gradu je, uprkos zimskoj atmosferi, na hiljade posetilaca iz svih krajeva sveta koji žele da nešto od svega toga osete i na svojoj koži, bilo učeći svoje prve korake na časovima u školama tanga, bilo uživajući na plesnim večerima ili spektaklima na ulicama. Kao i ranijih godina, takmiči se po najmanje 250 parova u dve kategorije, salon i scenski tangu. A Srbiju će ove godine predstavljati naš čuveni beogradski tango plesač Slobodan Radulović, koji će nastupiti sa Argentinkom Alehandrom Rodrigez u kategoriji salon tanga.
Žitelji Buenos Ajresa kažu da se svake večeri u njihovom gradu, koji samo u širem centru broji oko tri miliona stanovnika, može izabrati jedna (ili, po želji, više) od najmanje 140 milongi na kojima se nudi dobar provod uz tango do ranih jutarnjih časova. Iako je za malobrojne pojedince možda u pitanju staromodna zabava, uzaludan povratak u neko izgubljeno vreme, i mada se na momente može učiniti da se ova metropola previše brzo „gasi“, da ulice postaju puste već od 10 ili 11 sati uveče, da vlada izvesna melanholija uz prizore nakupljenog dnevnog smeća i umornih beskućnika, istovremeno provod se tek zakuvava, pravi „portenjosi“, kao i pasionirani posetioci iz svih krajeva sveta pripremaju za kasniji noćni izlazak u neki od brojnih tango klubova, od onih otmenih i tradicionalnih poput Canning i La Catederal, do krajnje opuštenih poput Milonga 10 ili najpopularnijeg gej tango kluba La Marshall. Kada se, pak, svi klubovi zatvore, ostaje jedan koji i dalje radi sve do samog svitanja i u koji se dolazi i kada se više nema kuda, uprkos entuzijazmu koji ne popušta, a to je čuvena La Viruta. Međutim, ne mora se čekati veče ili noć, tu su Ideal ili El Beso koje možete posetiti u popodnevnim časovima, i u kojima važe pravila da dame sede u jednom, a gospoda u drugom delu sale, čekajući da se međusobno prepoznaju i zajedno zaplešu.
Mnogima je tango ovde način života. Ali ne toliko opsesija koliko nešto što se podrazumeva, a da nije ni najmanje izgubilo na važnosti još od vremena svog nastanka u lučkom kvartu Buenos Ajresa, La Boka. Naprotiv, čini se da se tango u Argentini neguje brižnije od bilo čega drugog – živi se svakim trenutkom. Dovoljno je samo poneti odgovarajuće cipele, preobuti se i sačekati da vas ili neko pozove na ples ukoliko ste žensko, ili da to učinite sami ukoliko ste muško, a zatim sve ostalo postaje manje važno, i jezik kojim se govori i starosno doba, a brišu se i socijalne, rasne i ostale razlike. Verovali ili ne, manje je važno kako ste se obukli i da li izgledate kao da ste baš to veče u svom najboljem svetlu od toga koliko ste raspoloženi za ples i kako se snalazite na podijumu. Ipak, niko vam neće zameriti zbog nedovoljnog znanja, pre će vam se ljubazno zahvaliti i pohvaliti vas, jer u tangu ne postoje greške. Mnogi su tu i zbog druženja, tako da će svako naći svoje mesto. Postoji samo jedan jezik, a to je tango, koji dopušta nebrojene ideje i interpretacije sa svojih za sada 1.600 priznatih plesnih figura. Pravila su tu, ali stalno se rađaju i nova. Jedno je sigurno, za tango je potrebno dvoje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.