Ceo svet je 1920. mislio da je posle dve godine pandemija završena. Ipak, desila se i treća godina

Kako se objašnjava početkom 1920. – dve godine nakon što je pandemija gripa odnela skoro 50 miliona života u svetu – Amerikanci su se nadali da je najgore iza njih.

Ubrzo se međutim ispostavilo da virus, koji je do tog trenutka prošao kroz tri velika epidemijska talasa, još uvek ne namerava da ode. Iako veći deo sveta nije video četvrti nalet korone, veliki gradovi poput Njujorka, Čikaga, Detroita prošli su kroz još jedan smrtonosni krug.

– Na kraju, kažu stručnjaci, novi korona virus verovatno će od smrtonosnog i opasnog patogena postati blaža, sezonska neprijatnost. U međuvremenu iskustvo (kroz koje je prošla Amerika) od pre jednog veka može nagovestiti da ćemo iskusiti još dosta patnje – pogotovu ako spustimo gard – piše Vašington post.

U tekstu se podseća da je prvi pandemijski talas bio relativno blag, dok je naredni odneo više života u Americi nego Prvi svetski, Drugi svetski, Korejski i Vijetnamski rat zajedno.

Do početka 1920. godine Amerikance su iscrpela ograničenja pod kojima su živeli tokom prethodne dve godine. Američki mediji navodi da su skoro sve mere – nošenje maski, fizičko distanciranje, zatvaranje škola i crkava – bile ukinute.

– Ishitreni povratak javnim okupljanjima doveo je do porasta obolelih. Političari su krivili ili bezobzirnost građana za ponovno širenje virusa ili su umanjivali njegovu ozbiljnost – dodaje WP.

Iako četvrti talas nije privlačio posebnu pažnju medija, a brojevi o novoobolelima kojih je bilo hiljade dnevno su objavljivani šturo i na neistaknutim mestima, ovaj nalet virusa bio je i te kako smrtonosan.

Vašington post navodi da je u Njujorku u periodu od decembra 1919. do aprila 1920. umrlo više osoba nego tokom prvog i trećeg talasa.

– Virus gripa i koronavirus su genetski različiti tako da nije moguće praviti direktno poređenje sa pandemijom iz 1918. – piše WP, citirajući dalje Van Jang, profesorku epidemiologije na Kolumbija univerzitetu, koja kaže da novi korona virus mutira mnogo brže nego virus gripa 1918.

Takođe, na tok trenutne pandemije uticala su mnoga naučna dostignuća koja nisu postojala pre sto godina, pre svih vakcina.

– Ipak možemo zaviriti u budućnost, gledajući u prošlost. Virus gripa 1918, nakon što je više od dve godine opstajao u smrtonosnom obliku, postao je blaži. Sada je deo svakog sezonskog gripa koji imamo, objašnjava En Rid, direktorka Nacionalnog centra za nauku, koja je učestvovala u sekvenciranju virusa gripa iz 1918.

Ona je otkrila da su pojedini delovi genetskog materijala virusa iz 1918. bili prisutni i tokom narednih pandemija 1957, i 1968, pa su osobe koje su imale imunitet na virus gripa iz 1918. imale neki nivo zaštite i od narednih sojeva.

Osvrćući se na novi korona virus, sagovornica Vašington posta kaže da će na kraju svi imati neki nivo imuniteta tako da ako korona virus nastavi da mutira u novi soj, ljudi neće biti potpuno nezaštićeni.

– Mislim da će novi korona virus ostati među nama. Njegova eliminacija nije izvodljiva niti realna u ovom trenutku –  kaže Rid u tekstu WP, koji zaključuje da je najbolja stvar kojoj možemo da se nadamo jeste da put koji pati trenutna pandemija sličan onome koji je pratio virus gripa.