Ceo život dao državi, a ona ga tretira kao neprijatelja

Prema rečima njegove ćerke Žane, tu je na prevaru smešten „verovatno da bi ga proglasili neuračunljivim“.

Cela Srbija pratila je prekjuče dramu koja se odvijala ispred stana u Vespučijevoj 24, kada su Lalovići prisilno iseljeni. Pukovnik se godinama sudi za taj stan a kada su policijske snage u uniformi i civilu, uz prisustvo vojne policije, došle da ga izbace, stavio je omču oko vrata. Brojni građani su se okupili ispred zgrade kako bi mu pružili podršku, uključujući i aktiviste Krova nad glavom, od kojih su neki prekjuče i privedeni, pa kasnije pušteni.

Kako se sve odvijalo objašnjava nam njegova ćerka Žana Lalović.

– Razvalili su vrata, oca su oborili i udarili. Ne znam zašto su ga udarili. Došla je Hitna pomoć i na prevaru su ga odveli jer su rekli da ide samo da snimi vrat, i da će da ga vrate. Međutim, odveli su ga na psihijatriju i zadržali. Nismo mogli da se čujemo sa njim, a prespavali smo u hotelu – kroz suze priča Žana, koja teško preživljava sve što se dešava njenom ocu i porodici.

Objašnjava nam da je to jedini stan koji imaju i da su netačne informacije da poseduju garsonjeru. U njoj su, naglašava, jedno vreme živeli kao podstanari. Stan iz kog su juče izbačeni njen otac je, kako kaže, dobio regularno, pravno i po listi 2005. godine.

– Potpisao je da će platiti učešće i trebalo je da uzme stambeni kredit kao zaposleno lice da bi to učešće otplatio. Međutim, moj otac je preko noći nezakonito penzionisan 2005. godine, jer je prijavio zloupotrebe u dodeli vojnih stanova. Bio je nepodoban i zbog toga mu je uručen otkaz. Banke nisu htele da mu odobre stambeni kredit kao penzionisanom licu – ističe Žana Lalović.

Ona dodaje da se nakon toga njen otac godinama sudio sa Ministarstvom odbrane i da je sud u šest presuda sva akta o Lalovićevom penzionisanju proglasio nezakonitim i poništio ih.

– To je značilo da je morao biti vraćen u službu. Međutim, to se nikada nije desilo. Odbijali su da ga vrate na posao. Kao aktivno vojno lice rešio bi stambeni problem nastao zbog penzionisanja. Moj otac sa ciljem nije vraćen na posao jer je bio nepodoban, kao neko ko je spreman da prijavi zloupotrebu i to protiv ministra – ukazuje naša sagovornica.

Ona dodaje da je pukovnik Lalović u vojnoj službi proveo oko 35 godina.

– Bio je na ratištu u BiH, hvala Bogu ne na tragičnim mestima poput Srebrenice. Kasnije se, 1999. dobrovoljno javio da bude raspoređen na teren, iako u tom momentu po svom činu nije imao obavezu da to učini. Bio je raspoređen u okolini Užica. Nakon toga je dobio odlikovanje i unapređen je u čin potpukovnika a 2004. je takođe odlikovan ukazom predsednika i dobio je čin pukovnika. Godinu dana kasnije je postao nepodoban – priča Žana.

Za svog oca kaže da je najčasniji čovek koga zna.

– On nije branio stan kao objekat, već svoje dostojanstvo i čast. To smo mi branili. Mama je medicinska sestra na VMA, imala je koronu, preživela je upalu pluća, vratila se na posao krajem februara i eto… iako je pandemija, i dešava se sve što se dešava, oni imaju vremena da izbacuju porodice, zdravstvene radnike, oficire… – priča Žana Lalović kroz suze.

O pukovniku reči hvale imaju i njegove komšije iz Vespučijeve 24.

– Komšiju Gojka Lalovića poznajem sigurno desetak godina. Uvek je bio ljubazan i fin i spreman da pomogne. Sa njim si mogao da porazgovaraš i o situaciji oko nas u kraju ali i o problemu koji ga je godinama mučio, odnosno o tom spornom stanu. Kada mi se pre dva meseca rodio sin, prvi je od komšija došao da čestita uz darove. Kaže, takav je red u kraju u kom je odrastao – priča nam Nikola Jovović, komšija pukovnika Lalovića.

On dodaje da ne ulazi u pravnu odluku suda, niti je kompetentan da da mišljenje o tome da li odluka ispravna, ali smatra da jedan penzionisani visoki oficir naše vojske ne zaslužuje da ga na taj način izbacuju iz stana.

– Čovek je ceo svoj život dao službi i ovoj državi, a država ga ko poslednjeg neprijatelja izbacuje. Koliko znam, on sada nema gde da živi. Nije hrišćanski odnositi se prema bilo kom čoveku tako, a kamoli prema nekom ko je bio spreman ceo svoj život da pogine za državu. Za sve postoji mirno i ljudsko rešenje. Potrebno je samo biti čovek… – zaključuje Jovović.

Aktivisti Združene akcije Krov nad glavom koji su prisustvovali izbacivanju Lalovića iz stana, naveli su da su ekipa hitne pomoći i vatrogasci služili kao dodatni faktor pritiska na porodicu.

– Privođenje aktivista koji su pružali podršku porodici je još jedan u nizu pritisaka čiji je cilj kriminalizacija solidarnosti. Nakon što je policija izbacila aktiviste iz zgrade, jedan aktivista Združene akcije Krov nad glavom koji je snimao policiju i iseljenje napadnut je od strane nekoliko momaka. Uprkos tome što se to dešavalo ispred policajaca, oni nisu reagovali da spreče incident, saopštio je Krov nad glavom.

Oni su dodali i da je „pukovnik Gojko Lalović nezakonito oteran u penziju jer je ukazao na malverzacije u poklanjanju i dodeli vojnih stanova“, kao i da „šest sudskih presuda koje su poništile sva akta o penzionisanju i proglasila ih nezakonitim nisu imala uticaja na Ministarstvo odbrane da ga vrate na radno mesto“.

„Umesto toga, žele da mu otmu i jedini krov nad glavom“, navedeno je u saopštenju.